Просветни гласник

396

Просветнн Гласник

тумачи интимног врења и куцања живота, само су им средства још ограничена да би могли приказати живот у свој пуноћи. У раду свом везани су за материју, носиоца противнога начела стваралачком кретању, и зато дају само сегменте, исечке стварности. Од њих се очекује да унесу у живот способности интутивнога схватања живота. Али, и они сами морају попунити своје сазнање и оспособити се да могу сазнати живот у пуноћи и тако га приказати, исто тако како су до сада сазнавали, преживљавали и осећали поједине мене стваралачког тока живота. И кад се тај лакши посао обави, на њима је да пронађу начин како ће приказати човечанству то њихово велико сазнање. Они ће се латити пунога живота људскога друштва, у коме ће они, уметници, бити велики мајстори живота, живљења. Ту ће имати пред собом живе људе и покретне, пуне доживљаја, из којих ће они, уметници живота, плести облике и изразе стварнога живота човекове душе кроз коју пробија и провејава живот света. Љубав ка животу и свету обогатиће и религиозни живот човеков. Религија је, у својој битности, израз тежње човекове душе да, у диферекцованости живота човековог и природе, пронађе јединствену, општу и дубоку везу са битношћу света, те учини живот човеков тоталитетом. Религија се изражава у пуноћи живота. Човек прима утиске света и треба на њих да реагише целом својом личношћу, јединственом реакцијом пуноће душе. Људска душа, поцепана на различите културне области, није способна за такву реакцију, док религија, која успоставља дубоку везу личности са општим током живота, употпуњује личност тако да њу целу прожму јаке и бујне снаге живота. Кроз личност се, истина, диференцују опште снаге живота у разноврсне видове, али никад не губе везу са првим врелом својим; иза сваког специалног израза јавља се моћна позадина основне струје која дискретно осветљава специалну појаву свима, и најразноликијим светлостима душевног искуства и врења. Религија, као таква, неће моћи бити везана ни за какве сталне облике, него ће трајати у људском животу као начин интимног преживљавања везе човековога духа са животом света. Из те везе црпе човек снагу. Задатак религије, у будућности, биће покретање људи на дела која носе на себи обележје живота света. Изрази религије неће бити толико лични, него ће бити изрази живота света, прелом његов кроз човека. У њима ће се осећати више дах општег живота, јер им сврха неће бити ограничена само на лични доживљај; религија ће хтети да створи и изавове велике, бујне, и досада још незамишљене јединствене доживљаје човечанства. Културни развитак човечанства, на ономе степену на којем се данас налази, избацује на површину тешке кризе. Све се оне даду, у главном, свести на борбу бујности животнога тока са устаљеним културним облицима. Непрегледни низ културних проблема који траже своје ре-