Просветни гласник
196
Просветни Гласнмк
XI
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Одељеае за Средњу Наставу СНБр. 11538. 10—VIII—1922 год. у Београду. ДРЖАВНОЈ КОМИСИЈИ ЗА РУСКЕ ИЗБЕГЛИЦЕ у Краљевини Срба, Хрвата н Словенаца у Београду. Да би се дала прилика што већем броју руске омладине да се образује у престоницн Краљевине, као у средишту њезпне нросвете и културе, Министарство Иросвете осећа потребу да се у Београду отвори руска велнка средња школа која ће уједпо послужити и као образац другии руским школама нстог типа. За овај циљ оно је изабрало Руско-српску гимназију и одобрило јој да наредне школске године отвори три разреда којасујој недостајала (VIII и I—II); мимо то, Мииистарство ће се ностарати да је ставн у што повољније погодбе га рад. На тај начин оно је учпнило за овај завод све што је могло. Сад је на Државну Комисију ред да му п опа номогне, како би што пре стао на ону висину, на којој Министарство Просвете желн да га види. Да би се ово постигло, потребно је у ирви мах двоје: а) Илата наставничком особљу је бедна. Директор гимназнје (с женом и с двоје деце) добија свега 1200 динара месечно, а поједипн наставници добијају 20 дин. за час без икаквих додатака и без систематске плате, тако да проФесор који, рецимо, има 20 часова недељно, прима 1600 динара месечно, и то му је све. Ирн скуиоћи престоничког живота, која је из дана у дан све већа, ово је врло мало, и није чудо што има настааника, који се страшно злопате, не могу да се одену, да се нсхране и огреју. б) Број ученика у Руско-српској гимпазија скреће на себе нарочиту нажњу. Док у кадетским корпусима има иреко 1200 ученпка (у Руском Корпусу 317, у Донском 335, а у Кримском скоро 600), у Руско-српској гимназији, која је у престоници и која, користећи се одличним снагама из овдашњих гимназија и универзитета, може дати најсавршенију наставу, има свега — 157 (у пет разреда). Откуд овако мали број ? Према реФерату, који ми је поднео министарски изасланпк, г. Радован Кошутић, ово се тумачи једино тиме, што ђачки родитељи, који су већином пука сиротиња, дају децу (а деца без родитеља иду и сама) у оне школе, где ]е о трошку Државне Комисије обезбеђено потпуно издржавање, а то су: за мушку децу—кадетски корпуси, а за женску — институти. И корпусима и институтима Државна Компеија даје на исхрану и на одело онолико, колико је у љима уписано ученика, другии речима: сваки ученик тих школа обезбеђен је. С Руско-српском гимиазпјом је друкчије. Њој је Државна Комисија пружила могућност да отворн нансионат на 50 ђака, и у ту сзрху даје јој 20,000 динара месечно, тј. 400 дин. па појединца. Отуд су се у школскпм издацима Државне Комисије добили ови несразмерни бројеви: у јуну месецу о. г. на Руски Корпус иотрошено је 181.240 дин., на Донски 191.778, на Кримски 272.390, а на Руско-српску гимпазнју — 62,000! Ако се узме у обзпр да корпуси и институти добијају и друге кредите на посебне потребе, да им је указивана помоћ у иовцу и у оделу и из Цариграда, и нз овдашњег руског посланства, и да Рускосрпзка гимназија није ништа добпла, бпће јасно да је овај завод сграшно запостављен, акои е и еаборављен.