Просветни гласник

ТРИ ГЕНИЈА Када год дође прилика да говорим или пишем о гениалном Леонарду да Винчи, о Микел Анџелу, и о Рафаелу, мене обузму два подједнако јака, али по свом карактеру разнолика осећаја. С почетка осећам неку јаку нелагодност, скоро неки терет; питам се: где ти је она дубина мисли која је потребна да достојно говориш о таким генијима? Но у исти мах ми се душа пуни и радошћу и гордошћу, јер ми пада на ум мисао да су ти људи, и ако су генији, ипак синови наше земље, да су умешени од истога теста од кога смо сви ми, да су и они људи. Тада ми дође жао што ми је и време кратко и простор ограничен, те не могу довољно да кажем и говорим о тим генијима. I ЛЕОНАРДО ДА ВИНЧИ Леонардо да Винчи (1452—1519) био је незаконити син нотариуса из места Винчи, близу Флоренције, и сељачке девојке Катарине. Дед Леонардов је желео и захтевао да детињи отац, а његов син,- прекине везе са сељакињом, и да се ожени грађанском девојком. Син га је послушао; али је дете узео себи и васпитао га у својој породици, аматер његову Катарину је обезбедио. Изгледа да је она убрзо затим умрла, јер даље нема о њој нигде спомена. Ван сумње је да је Леонардо своју гениалност наследио од сељанке матере а не од оца нотариуса, јер је његов отац имао око десеторо законите деце, код које није било ни трага од какве даровитости. Леонардов дар, међутим, и његове способности биле су до чудноватости разноврсне. Он је био гениалан с ликар, велики вајар и необичан архитект-градитељ. То још нијесвеГЛеонардо није гледао у својој уметности главну садржину свога живота и главну своју задаћу. Најближи његови пријатељи и одани његови ученици су му увек пребацивали да се и сувише мало бави уметношћу. Леонарда су више занимала научна питања, тајне природе, и њима је рађе посвећивао своје умне силе и своје време. Он се бавио математиком, механиком, физиком, хемијом, анатонросвнтпи гласншс. и књ., 9. св., 1922. 33