Просветни гласник

Службени Део

203

шњење: кодико треба да буде највећи број његових редовних часова, тј. да ли се он у том погледу има сматрати као суплент са мање или са више од две године службе. Оавет, после ДЈже расправе (већином гласова, 6 :4) решава: да број редоввих часова треба одредити молиоцу према чл. 69 тач. 4 зак. о средњим школама, пошто је он учитељ, л не суплент, Овим је састанак завршен.

— 1'283 редовни састанак од 20 февруара 1922 године Присутни: председник, г. Д-р Вогдан Гавриловић, чланови: г.г. Д-р Чед. Митровић, д -р Никола Вулић, Владимир Радојевић. д-р Лаза Ненадовић, Јеремпја Живановић, Дим. Тричковић, Љуб. М. Лротић, Мирко Поповић, Милан Карић, д-р Душан Рајичић, Дим. Соколовић и Милутин Станковић; делегати нокрајинских Управа: г.г. Иван Бабић, д-р Сигисмунд Чајковац, Манојло Илић и Павле Флерс. Секретар: Сл. Миловановић. I. Прочитан је и примљен записник предходног састанка. II. Прелази се на претрес законског нацрта о основним школама. Г. Радојевић, који ннје био на предходном састанку, предлаже, да се у прелазна на■ређења унесе нов члан о учитељским становима. Савет усваја предлог и прима ову редакцнју. „У садашњнм школама, које немају ироипсаних сшанова заучишеље оишшине ће, док не псиуне ироачсе чл. 27 овог закона мораши саме, о свом шрошку, најмпшн аошребан број прописних сшанова заучпшеље-. Овакво сшање моћп ће шрајашп најдаље за аеш годнна, од дана кад овај зикон сшуии на снагу. „Ако се, у случају сиора, ушврдн, да се у месшу нг може наћп сшан на два кнломешра од школе, Миннсшар Просвеше може школу нлн неко одељење зашворпшн, док се насшавннку не обезбедп сшан, Ове спорове расиравља Обласнн Школски Одбор, а у последњем сшепену Минпсшар Просвеше ,Одредбе овога члтна вреде у свему и за зграде намењене за пошребу школе." Затпм г. др. Чајковап чита нову редакцију чл. 223 (238), коју је израдио ужи одбор у споразуму с делегатима Покр. 5*права (в. 1281 записник, под IV). Савет, с мањом изменом, усваја прочитани члан, који гласи : ^Садашњн привремени учпшељн и учишељице основних школа, којп немају пошпуних квалификација за сшалне учишеље по овом закону. аосшавиће се за сшалне ако су почели служпшн пре почешка раша 1914 годнне, ако су за шо вреле показалп добар усаех у школи н ако нису кажњавани за нечасна дела. Они ће, за повкшние илаша, бншн дужни да накнадно допуне своје квалификацнје нсаншом у учпшељским школама, у року од пеш годнна од дана кад овај закон сшуии у важносш. Ако накнадио не положе овај испнш, њпхова ће се алаша повећаваши ирнродно у односу 3-.4, док не досшнгне 75% од највеће учншељске илаше (чл. 80)" Г. Радојевић чита редакцију ужег одбора о вршиоцима учит. дужности. Савет усваја предложену редакцвју. која гласи: У недосшашку лица с ироинсним квалифинацијама, могу се још у роху од 10 година иосшављашн за вршноце учишељске дужносшн н лнца с мањом спремом, н шо: који су редовно свршили најмање шесш разреда гимназнје, или два разреда учишељске нли које друге сшручне школе." По цредлогу г. Радојевића, одредбе о помоћиицима забавиља доћи ће у засебан члан •са одредбаиа о сааашњим ста.шим забавиљама, које немају пуних квалиФикација по овом законском наирту. Редакцвју ће израднти ужи одбор и спремити за друго читање нацрта. <Савет усваја предлог. Овим је састанак завршен.