Просветни гласник
268
Просветни Гласник
Прегплату, која стаје 80 днн. годишње, треба иосдатд Благајни Државне Штамнарије у Београду и тачно означнти адрес школе, СНБр. 19887, По наредби Мииистра Просвете, 2 децембра, 1922 год. ШеФ Одсека за руеке школе, у Београду. Генерални Инспектор, Рад. Кошутић, С. р.
XXXIX ДПРЕКТОРИМА КАДЕТСКИХ КОРПУСА Минискрству Просвете потребни су одговори на ова питања : 1) Кад су прошле године почели и кад су били завршени испити у седмом разреду повереног Вам корпуса? 2) Према наредби Господина Министра Просвете од 5. августа о. г., воју Вам је Виши Савет Државне Комисије доставио на извршење крајем истог меседа, да ли сте саопштили кадетима седмошколцима да са сведоџбом седмог разреда могу бнти примљени само у руске стручне војне школе; они пак кадети који желе наставити образовање у ком уннверзитету у овој земљи, да морају свршити осми разред у корпусу и на крају 1922/23 шко .1Ске године полагати матуру пред министарским изаслаником по прописима Краљевпие? 3) Да ли сте у сведоџбе, које сте им издали, унели напомену да оне вреде само за војне школе ? Уз одговор на ова питања изволите послати поименични списак свих свршених кадета и оцене из појединих предмета које су им унесене у сведоџбе. СНБр. 20049, П° наредби Министра Просвете, 5 децембра, 1922 год. Ше® Одсека за руске школе, у Веограду. Генерални Инспектор, Рад. Кошутић, с. р.
XI. ДИРЕКТОРИМА КАДЕТСКИХ КОРПУСА, ДИРЕКТОРУ РУСКО-СРПСКЕ ГИМНАЗИЈЕ У БЕОГРАДУ, УПРАВАМА РЕАЛНИХ ГИМНАЗИЈА На основу тачке УП мог реФерата о руским кадетским кориусима, Господин Министар Просвете, актом од 5—VIII— о. г. (СНВр. 11346), одобрио је: 1. да се у седмом и осмом разреду поново пређе граматика руског језика; 2. да се Француски и немачки језик не предају према програму који је одређен за више разреде, већ да се сви ученици тих разреда поделе у две групе: једна која нешто зна и друга која ништа^е зна. С првом групом наставвћ.е се рад према ступњу њезина знања, а с другом почеће се из основа, па докл« се дође. Тако ће се постићи бар то да из У1П-ог разреда не излазе ученици који немају основних појмова из оног страног језика који су изабрали да уче. При овом, као и иначе при учењу живих језика, треба удесити тако да одељења сваке групе не буду већа од 10—12 ученика. како би наставник сваког часа могао са свима рмдити; 3. код српског језика не може бити ни овог дељења, јер ученици ништа не знају. Према том, српски језик предаваће се у сва четири горња разреда исто онако као и у првом разреду, т. ј. почеће се из почетка, па докле се дође.