Просветни гласник
ч
128 Проскетни Гласник
радње ученика одрже у кругу који је са васпитног гледишта целисходан, т. ј. као средство да се не појаве рђаве жудње, навике и т. д., које би могле да се појаве при беспослици, а тиме би се и школски рад довео у питање" (196). Што се тиче уметности, њих писац само помиње на неким местима, ма да је вредност њихове васпитне функције у животу знатна. Чак и кад бисмо, са Г. Чубровићем, сузили примену васпитних начела, — свели васпитање на школско, методско развијање снага и способности, не обазирући се на васпитну моћ стварне борбе живота, — ипак не бисмо смели превидети огроман значај игре (у најширем смислу речи) и уметности за развијање и усавршавање интелигенције и воље у школи. (Свршиће се) СЛОБОДАН ПОПОВИЋ
БЕЛЕШКЕ
Студенши у универсишешским већима. — Једна скорашња одлука француског Министра Просвете одлучује да се за дисциплинарне ствари које се тичу студената додају у будуће уз университетска већа и два студента. На сваком университету и на свакој вишој школи, делегати се бирају сваке две године, тајним гласањем свију студената, који у исти мах одређују четири заменика, који замењују делегате за случај да су спречени доћи, да даду оставке, или да заврше студије пре но што им истекне мандат. Могу се изабрати само пунолетни ученици, француске народности, и који нису били никад дисциплински кажњени. Једнакосш мушких и женских плаша. — После једне дуге дискусије која се водила на последњем конгресу француских средњешколских професора о једнакости мушких и женских плата, решено је да се изврши референдум међу свима наставницима о следећој тачци: „Јесте ли ви присталице једнакости наставе, плата и диплома, или, на против, држите, као и професори гимназије у Тулону, да је „социална опарност, неправда и излишност" подстицати тражбине које, без будуће користи за жене, затварају дефинитивно људима будућност?" Укупни резултати референдума дали су већину у корист "изједначења плата. Наставнице су гласале за потпуну асимилацију. Што се тиче наставника, њихови гласови били су подељени овако: од 1914 гласача, само се њих 485 изјаснило за једнакост; 160 се уздржало од гласача; 310 је примило једнакост плата, али под условом да се најпре оствари једнакост диплома; 959 професора се сложило са професорима из Тулона да, међу професорима оба пола, не може бити ни једнакости рада, ни једуакости диплома, ни, према томе, једнакости плата. Уредник, Државна Штампарија СВЕТИСЛАВ ПЕТРОВИТ1 Краљевпне Срба, Хрвата и Сдовенаца, Душанова удица бр. 5, Београд. Веоград.