Просветни гласник

162

Просветни Гласник

ричног знања. И саму класичну гимназију, ма да је јако нападнута због своје консервативне тенденције и злоупотребе филологије, енергично бране најистакнутији Немци, на пример В. Ратенау и историчар Ерих Маркс. Доказ да је главна тежња реформатора тежња ка ширем образовању, јесте енергичност с којом траже једну Оеи^зсће Оћег$сћи1е и једну Уо1к5ћосћ8сћи1е. О оснивању ОеМзсће ОћегзсћШе (немачке средње шкоде) одлучио је, у принципу, К.екћ85сћи1аи88сћи53 на својој седница од 30 октобра 1920. Интересантну идеју која инспирише то оснивање, изнео је пре неколико година чувени филозоф Паулсен. Та Оеи{5сће Ођегзсћик иде к томе да буде продужење и цветање основне школе у средњој настави. Она је одмах изнад народне школе (Vо1кз5сћи1е); отуд назив АиЊаи5сћи1е (продужна школа) који јој се често даје. Она има да пружа искључиво наставу у немачком духу, с1еи15сће КиИигкипс1е; учење немачког језика има да заузме више места него ма у којој другој школи; у њој се има прецавати и један страни језик, било живи, било класични, али не ради њега самог, већ више у циљу да се ученицима, помоћу поређења, боље објасни карактер немачког језика; у њој ће се најзад држати предавања из филозофске пропедевтике, у циљу да се ученици поуче у мишљењу и размишљању. Тако ће дакле, поред гимназије, реалке и више реалке, ВеШ5сће Оћег5сћи1е представљати четврти тип средње школе, који се сматра подеснијим од других да припреми добре немачке поданике. Пристачице овог типа школе смаграју да класична, грчко-латинска култура нема никакве васпитне привилегије, и да млади Немци могу добити, на непосреднији, популарнији и више демократски начин, у самој отаџбини, образовање равно оном које може пружити свака друга средњешколска установа. У свакој прилици, Министар Хениш је препоручивао наставницима дела немачке културе, било, на пример, Вредово дело о ренанском народу (Кћетзсће Уо1кзкип(1е), било дело П. Кауфмана под називом ,4ј/5 гћет^сћеп ји^е.асИа^еп, било нови Часопис немачких диалекаша. Што се тиче Уо1к5ћосћ5сћи1е (народног университета), _и она ко д својих присталица манифестује исту тежњу за распростирањем културе. Реформатори не би хтели да се раднички сталеж без престанка савија над материалним послом. Социалистичка идеја н амеће стапање друштвених класа, што је могуће потпуније. Народни у ниверситети имају за циљ да радника одвоје од физичког посла, било увече кад је беспослен, било за време неколико недеља по цео дан, што је још боље, и да му на тај начин даду распуст који има употребити на умно вежбање. ЈНародне библиотеке, јавна гјредадања,,._за бавне вечери, ни су ловпљ нр; нар"" треба да има своје универси тете, п ристу п ачни је и мање специал изова не него университети више наставе. Е. Вајч схвата систелГна следећи начин. У доба када младићи добијају појимање света, то јест између осамна-