Просветни гласник

О чнтанкама за основне школе

195

3. Треба водити рачуна и о квалитету хартије. Има читанака рађених на лошој хартији. Између Чајковчеве читанке за III р. и Лотићеве за IV постоји врло велика разлика у хартији. Главни Просветни Савет треба да одреди што је могуће прецизније боју хартије, тежину и сатинираност. 4. Због дечјег вида важно је одредити и величину слова. Треба забранити ситнији гармонд, боргис и петит, а узети само цицеро (обичан, курзивни и гротеск) и крупнији гармонд, у разним облицима као и цицеро. О томе питању треба тражити мишљења од најбољих очних лекара. 5. Треба решити и питање о повезу, с обзиром на цене школских књига. 6. Ако се доносе и слике, оне треба да су добро израђене. У овим читанкама, изузев Чајковчеве, оне су рђаве и боље би било и да их нема. 7. Треба да Министарство, а не књижари, одређује цену читанкама при сваком новом издању. Не треба допустити да се поједини књижарииздавачи богате књигама које су ђаци обавезни куповати као школске. Ово што се тиче техничке израде треба да важи за све уџбенике. У ових седамнаест читанака има великих разлика у ценама. Док технички добро опремљена Чајковчева читанка, која има 263 стр., једну мапу, и четири бојадисане слике, поред других, обичних, стаје 5'/ 2 дин, дотле читанка Ђ. Терзина за исти разред, мањег формата, налошијој хартији, скоро у пола мања, стаје 5 дин. Овом приликом напомињем да има и других неједвакости у овим читанкама. Једнима је цена забележена на књизи, другима није. У једнима су означени аутори појединих састава, и то је добро — јер децу треба из малена навикавати да везују један напис са именом писца — у другима нису. Једне имају преглед садржаја, друге немају. У три од њих има слика Краљева, док се све остале држе обичаја који је увек владао у нашој земљи: да се не уносе у дечје читанке слике владаочеве. II Прелазећи на оцену појединих читанака, мишљења сам да из њих треба избацити све саставе из појединих школских предмета. Настава у основној школи треба да је по могућству сва усмено. Ученицима не треба давати ни уџбенике из појединих предмета, а камо ли да се, поред њих, још и у читанке уносе поједина факта из наука које се уче у основним школама, и њихова тумачења. То остаје добро у свести кад је изнесено живом речју и поновљено пропигивањима, тј. * разговорима између учитеља и ученика. Сем тога, основна школа је и сувише претрпана „учевним" стварима и настава у њој преоптерећује механичко памћење, што је на штету других интелектуалних функција. 1 -8*