Просветни гласник

Јозеф Холечек

205

прави син села, воли све здраво, оштро, мушко. Како се проницаво удубио у простонародно песништво, доказао је и тиме што је мајсторски превео на чешки снажне плодове финске поезије, и то велику приповедачку песму тих значајних и јуначких северњака, Налевалу, и мање песме под насловом Каншелашар. Кад је планула борба против Турака на Балкану, био је послан као ратни извештач од Народних Лисши на бојиште (тој редакцији и сада припада). Тај Балкан, који је дотле познавао из књига и песама, појавио му се сада у целој својој чудној озбиљности; на место прошлости, показала му се исто тако велика садашњост; старославно јунаштво, које се изгубило у маглама историје, оживели су савремени јунаци, борећи се за политичке циљеве. Али од свих балканских народа највише је заволео Јозеф Холечек понаособ своје љубимце, храбре синове мале, клисурасте кнежевине Црне Горе, праве орлове недохватних и пустих пећина. Црногорци су показали своју несаломљивост и са ратних догађаја 1877: кад су и Срби склопили привремени мир са Турцима, издржали су Црногорци у оружју ; кад су пак после победничког прелаза руске војске преко Дунава год. 1878 предузели Турци са свих страна навалу на Црну Гору, _одбили су их Црногорци јуначки, шта више домогли се и важног пристаништа на Јадрану. Јозеф Холечек није се задовољио тиме што је сликао у новинарским вестима херојска дела Црногораца на бојиштима, него се трудио да се темељно упозна са целом њиховом особеношћу, са целим њиховим приватним и јавним уређењем, њиховим обичајима и приликама. Понаособ га интересирало како се односи њихова прошлост према садашњости, како се преносе принципи и јуначки морал са оца на сина, како се одржава религиозна и народна свест у земљи, ојачаној самом природом, кроз дуге генерације. Али из тога изврсног познавања Црне Горе произашли су, поред научних чланака, и приповедачки додаци, у којима је Јозеф Холечек посведочио крепку и стварну приповедачку уметност, добри смисао за оцртавање разних личности, љубав према затегнутим ситуацијама, које су опет истините, тако да је цела Црна Гора директно долазила пред очи читалаца Холечекових књига: За слободу, Црногорске приче, Црна Гора за време мира, На Црној Гори и Црна Гора концем сшолећа, Босна и Херцеговина за време окупације. Што је Јозеф Холечек чешће посећивао и темељније студирао Црну Гору, коју познаје једнако добро и у миру и у рату, све му се јасније чинило да та херојска кнежевина, која се огледа са висина својих пећина у модрим валовима Јадрана, није само интересантна вековном и јуначком борбом са турским полумесецом, него да може донети Чесима и друге важне поуке. Према Холечековом погледу, очували су Црногорци оригиналну словенску мушку и храбру личност у основној чистоти, који нису могли нарушити несловенски суседи. У њима живи стари смисао