Просветни гласник

226

Просветни Гласник

те реченице. Шта треба ставити између њих? Ставите. А на крају шта ће доћи? (Тачка.) Ставите и њу. Овим је завршено писање ове приче. После писања треба неколико ђака да читају гласно ово што је написано, а други да пазе као у читанке, пазећи добро на тачку и запету. IV. НАПОМЕНЕ ЗА ДАЉЕ ПИСАЊЕ За овим треба овако написати још неколико прича, а после треба ученици сами да изговарају реченице, без питања наставника, па сами и знаке да казују. Наставник ће се умешати питањем само у том случају ако ученици не знају да наставе. Ове ће реченице још изговарати и писати заједно сви ђаци. Напослетку долази писање ири номе ђаци сами смишљају реченице у себи и пишу их сваки за себе, као што ми одрасли пишемо. И при овом писању треба позвати неколико ученика да прочитају шта су написали, а други да слушају, те да виде како је ко умео написати. Доцније треба да ученици који седе један до другог промене писанке, па да читају туђе. Овим се завршује вежбање у писменим саставима. При овом последњем, завршном стадиуму, ученицима треба казати да пре писања треба претходно да смисле у себи реченицу, па да је напишу. Кад хоће да продуже и пишу другу реченицу, треба увек да прочитају у себи ону претходну написану ради везе, да не би што изоставили. Пре овог писања треба опет поновити кад се пише који знак интерпункције, па узгред опет и о вези и одвојености реченица. По свршетку оваког писања наставник треба увек да покупи и прегледа писање и поправи га црвеним мастилом. При враћању писанака ученицима треба истаћи оне који су најбоље написали, прочитавши њихов рад свима ђацима. А онима чије писање не ваља, треба објаснити шта им не ваља, а не само, по обичају, ставити белешку. Тема за овако писање има и сувише. Најзгодније су: басне, описи животиња, приче Христове, краће приче из читанке, опис бојева. За велику тему написати на табли поделу и распоред. Ово вежбање у писменим саставима иде доста споро. Зато треба бити стрпељив, и не плашити се за успех. Успех зависи од броја ђака што је више ђака, то је тежи успех. Највећа сметња при овом писању јесу ђаци који пишу тешко, споро. Навика да се прописи пишу полако и с притиском, преноси се и на ово писање. Зато треба деци често говорити да не притискају кад пишу, и да не притискају грудима на руке, већ руке треба да су слободне, да би се лакше кретале при писању.