Просветни гласник

Годишњак Средњих Школа

235

исламске вере готово све у почетним, а ретко која у вишим разредима, онда се јасно види да су муслимани своју женску децу почели у нешто знатнијем броју слати у средње школе заправо пре три-четири године, дакле истом од ослобођења. Укупни број оцењених ђака износи5510; од тога је било способних за прелаз у виши разред 4.844, и то одличних 702, иначе 4142. Дакле од прилике на сваких седам способних за прелаз долази један одличан. Неспособних за прелаз у виши разред било је 645 ђака, т.ј. од прилике девети део од укупног броја. Према томе је с успехом полазило средњу школу 8/9 или 88% од целокупног броја ђака. Ученице с обзиром на успех у науци стоје према ученицима у односу једне четвртине, као што одговара у опште њиховој бројној снази међу свеукупним бројем ђака (стр. 236). Као што се види из односне табеле на стр. 237, најнижу оцену из владања, т.ј. „лоше", није имао ни један од сто од укупног броја ђака, док је оцену „прилично" имало само 5%; од преосталих 94% отпада на оцену „добро" нешто преко 27%, а на оцену „врло добро" отпада преко 66%. Према томе је опште владање било више „врло добро" него „добро". Од укупног броја повољних оцена из владања („врло добро" и „добро"), који износи 5010, отпада на женске 1213, т.ј. нешто више од једне четвртине, дакле нешто више него што би одговарало њихову односу према мушким ђацима. Од укупног броја из владања неповољно оцењених ђака — 323 —, отпада на женске 22, т.ј. петнаести део. IV. ШКОЛСКЕ ЗБИРКЕ И КЊИЖНИЦЕ Сваки потпуни завод, већ према годинама свога опстанка, има већу или мању књижницу, напосе за наставнике, а напосе за ученике и ученице, а исто тако и збирке других учила, као што се то види из табеле на стр. 238. Ту нарочито запиње за очи богата професорска књижница, па затим природописна и археолошка збирка надбискупске велике гимназије у Травнику. У ново отвореним нижим гимназијама збирке су врло сиромашне, јер се кроз кратко време и уз незнатне дотације није могло много шта ни набавити; неке пак од њих, као у Брчком, Ливну, Требињу, служе се збиркама трговачких школа, које су већ отпре прилично снабдевене најпотребнијим училима, а ова, као и остали инвентар тих завода, према постепеном укидању њихову и увађању место њих нижих гимназија, прелази у руке ових потоњих. V. ШКОЛСКЕ ЗАДРУГЕ Стање школских зграда приказује у најглавнијим потезима табела на стр. 239.