Просветни гласник

Б е л е ш к е

527

васпитању. Телефонија без жица била је искоришћена у ту сврху, као и кинематограф. Није познат ни један лист који се уздржао од пропаганде. Цени се да је на 50 милиона људи било досегнуто пропагандом, од којих на близу 20 милиона кинематографом. То представља напредак од 20 милиона над недељом организованом 1921. Већ сада се јављају пројекти који су|били одлучени под утицајем овог крсташког похода. Г. Тигерт завршава свој чланак констатујући да ће васпитање заиста бити организовано тек онда кад цео свет позна његову потребу. Виктор Иго и Шарло. — Један париски учитељ поставио је својим ученицима следеће питање: „Шта бисте ви више волели бити, Виктор Иго или Шарло?" Виктор Иго је однео победу (један малишан, будући комичар, дао је том приликом овај одговор: „Ја бих више волео бити Шарло, јер је он жив"), и извесни француски листови ликују тим поводом и исказују своју наду у „ново поколење". „Погледајте нашу омладину — пишу они у главном — кажу да је она кћи спорта и кинематографа ; а међутим, она се не боји да се изјасни у корист песника". Могуће; али зар није карактеристичан знак времена да се једном васпитачу учинило сасвим природним да оставља својим ученицима да бирају између Виктора Ига и — Шарлоа ? Сшрани студенти у свешу. — Никада, како констатује један француски лист, млади људи нису у толиком броју остављали своју земљу да иду на науке у иностранство. На коју страну они најрадије иду? Та интелектуална емиграција, како тврди тај лист, врши се у три велика правца: студенти с истока иду у Јапан, у Енглеску, у Америку и у Француску; студенти из источне Европе иду у Швајцарску, Аустрију и Француску; студенти из Јужне Америке иду у Здружене Државе. Цени се да има више од 10.000 страних студената у Француској, 8.000 у Здруженим Државама, 3.000 у Енглеској, 3.000 у Немачкој, 7.000 у Швајцарској, 2.000 у Аустрији. Студенти који сада у највећем броју одлазе у свет на науке, то су Кинези: прошле године их је 9.000 напустило Небеску Царевину. Од тога броја 3.000 је дошло у Француску. Нов дух немачких школа. — Француски лист Дело (Т'Оеиуге) овако представља нови дух немачких школа: Пре рата, немачки учитељ сматрао се као један од главних твораца немачког јединства и најревноснији пропагандист пангерманистичких идеја, Доиста, он је био држан у тесној потчињености — боље би било рећи ропству —• од власти које су га сматрале као једног од својих извршних органа. Свака жеља за независношћу била је одмах угушивана. Нема сумње да је немачка револуција од 1918 била доиста ослободилац за немачке учитеље. Она их је нарочито ослободила од ропства Цркве. Некада је учитељ у исти мах без мало ?лорао бити певач у цркви и црквењак, и месна црквена власт га је инспицирала. Међутим, сада, Удружење немачких учитеља, ИеШзсћег 1ећгег Уегет, загрејано искреном демократском вером, можда је највернији подржавалац Немачке Републике. Приликом прославе своје педесетогодишњице, пре годину и по дана, то удружење, које броји 148.000 чланова, утврдило је следећи програм: изједначење школских установа, јединствена школа, бесплатност на-