Просветни гласник

594

Просветни Гласник

дисциплину, да јој стално прати напредак, да стално иде напоредо са њим. Човек је принуђен да по нешто, због тога, у извесној дисциплини занемари; јер је немогуће смртноме човеку, ма колико он био раден и даровит, да при сваком новом подгревању интереса за какву дисциплину, напуштену за известан број година, усвоји све што је у њој урађено, разуме сав унутрашњи развитак њен и сав смисао онога што се врши. Радећи овако, Јагић је стално све шире захватао из велике научне области којој је свој живот посветио. Та ширина и множина предмета није му дала могућности да створи ону индивидуалну „школу" у уском смислу речи која има свој начин испитивања, друкчије разрађен и примењен него ли код других научника. Он није цепкао струке, већ је стално ширио видике својим слушаоцима и читаоцима. Крећући се стално од једног предмета ка другом, он је људе различних струка умео да споји на заједничком земљишту, показујући им сав значај узајамности културних, језичких и историских фактора. Зато је и историк народа, књижевности и језика могао наћи у Јагићевим предавањима, у његову семинару и, још понајвише, у његовим делима, неисцрпне поуке за себе: како се треба користити дисциплинама филологије, па да се предмету свих поменутих струка може с успехом прићи. Енциклопедиско предавање филолошко-историских и културнокњижевних предмета могло је послужити свима њима као широка и солидна база за даљи самостални и специални рад. Тако се за Јагића може рећи да је својим ученицима давао нарочиту научну културу, поред стручности у извесном правцу. Према садржини онога што је Јагић урадио, он је био пре свега филолог, и то у најбољем и најширем значењу те речи. Пошто је већ у младости својој проучио добро грчки и латински језик и тако пробудио интерес у себи за старину и све што је са њом везано, он је доцније све интересовање своје пренео на словенску прошлост. Ускрснути прошлост, разумети њену културу, њену књижевност; показати под којим се утицајима та књижевност развијала; изучити језик споменика и показати све мене кроз које је он пролазио, да би се споменици прошлости могли добро издати и лепо разумети — то је био главни интерес и главни покретач Јагићева научног рада. Другим речима, Јагић је радио све послове словенске филологије у којима се са успехом могао применити филолошки метод научних испитивања, у којем је Јагић био велики виртуоз. Поље таквога рада врло је широко. Пре свега — издавање и тумачење самих споменика прошлости, њихових извора и утицаја под којим су стварани. То је научна база и за историка народа и књижевности, и за лингвиста. Проучавање језика тих споменика, њихова самостална састава или зависности од туђих оригинала; проналажење те везе, оцена културног ниво-а на ком су се находили састављачи тих споменика итд. — све то даје врло значајан