Просветни гласник

I

Словенци и њихова књижевност

615

верских борби и мамац немачких колониста, који у масама долазе и настањују се међу Словенце. Око њихове земље воде се племићске и династичке борбе, они учествују у њима, борећи се најчешће против својих интереса. Али кад г. 1278 у битци на Моравском Пољу погибе чешки краљ Отокар, Словенци дефинитивно потпадоше под власт немачку. Од тада су они стално под Немцима, и цела њихова култура је немачка. „Густа копрена поче обавијати лепу Словеначку". Словенци почеше губити везу са осталим словенским племенима; и без великог броја интелигенције, школовани по туђим школама, без школа на своме народном језику, они полако почињу тонути у немачком мору. Од потпуне пропасти и ишчезнућа Словенце спасе: прво, Француска Револуција, која означи буђење целе Европе; друго, долазак великог војника Наполеона у наше западне крајеве. Образовање „Илирске Краљевине" 1809 г. од стране Наполеона, са седиштем у Љубљани, пробуди Словенце из сна, из дуго-годишњег мртвила. Они се пренуше, оживеше; национална свест, дотле успавана, поче се будити; занемарени народни језик неговати, истицати и потискивати немачки из употребе. Тада се јавише прве школе са словеначким наставним језиком на место немачког; покрете се ирви лист на словеначком језику — Иовице Водникове. Једном речју, Наполеон, може се рећи, препороди Словеначку, „оживе све што је у затвореној собици словеначког живота толико векова спавало", удари основ словеначкој народној историји и књижевности. Али „Илирска Краљевина", нада свих Словенаца, би кратког века. Кад Наполеон у Русији 1812 г. би потучен, одлуком Бечког Конгреса 1815 г. укида се „Илирска Краљевина", и Словенци опет изгубише слободу и потпадоше под власт Хабсбурговаца, под којима остадоше све до 1918 г. —г до ослобођења и уједињења у данашњу заједницу. Што се за ово време робовања Словенци нису изгубили сасвим, треба заблагодарити „необично развијеној особини етничке издржљивости и жилавости", „Дружби Ћирила и Метода" (која и данас постоји), која је највише учинила за Словенце, стајући на пут германизацији ; и малом броју њихових великана, који су речју и делом почели да народ, национално изгубљен, подижу, просвећују, национално освешћују, позивајући кроз многобројне листове и часописе Словенце на окуп, „на културну синтезу Југословенства; на изградњу једне будуће југословенске културе, која мора базирати на већ, једној пред-државној заједници", — у чему лежи свима спас, нарочито Словенцима, „који највише пате под величином културног колоса Германо-Немства". III Без слободе и самосталне државе, Словенци се нису могли развити и дати све што могу; нису могли у слободи да беру плодове својих