Просветни гласник

652

Просветни Гласник

анализом искуствешх факата, писац утврђује да у искуству има чињеница чија је логичка простота несумњива; то су тзв. прачињенице непосредног Цскуства: 1) датост нечега, 2) датост одређеног нечега и 3) датост промене. На основу њих Петронијевић изводи нужност логичне аксиоме става противречности, чији други израз представљају ставови идентитета и искључења трећег. Став противречности је израз логичке непроменљивости квантитативно простих чињеница — то је формална трансценденција којом се мишљење уздиже над искуством; садржина. те логике аксиоме дата је у искуству, али њен карактер универсалности је оно што мишљење додаје искуству на основу разлике квантитативно простих и сложених чињеница. Актом негације променљивости једне квантитативне просте чињенице субјект ставља њену непроменљивост и општност. Пошто је на тај начин об-орио заблуду емпиризма и рационализма да искуство садржи само индуктивне истине, писац износи један врло компликован критериум за решење питања која је од. двеју супротних чињеница проста, да би логички сложену свео на логички просту, на основу принцима реалитета свести (чији је логички израз став противречности), и доказао да је могуће аподиктично сазнање. Док су математички ставови аподиктични, јер математички облици и односи постоје и у посредном и у непосредном искуству, дотле у механици нема аксиоматичних ставова, јер се она бави кретањем распростртих тела која нису саставни делови нашег непосредног искуства.. Најзад, изложивши поделу метафизике, Петронијевић утврђује да је метафизика могућа ако се пође од непосредног искуства и његове анализе, и ако се оно призна као један део стварности, затим говори о метафизичком појму супстанције и ставу каузалитета, и, на крају, у закључку, у кратко износи главне тезе емпириорационализма. Немогуће нам је упустити се овде у опширнија расправљања која су незбежна ако се ставимо на гледиште да један уџбеник теорије сазнања мора у првом реду изложити кризу савремене гносеолошке идеје, —г нарочито однос између теорије сазнања и психологије, — и да се у данашњој филозофији најбоље можемо ориентисати ако на супрот психологизму ставимо антипсихологизам, који има тако моћне представнике. Као уџбеник, Основи Теорије Сазнања, чију смо садржину непотпуно изнели,. јесу несумњиво несавршеио дело, — што и сам писац констатује у предговору, — ма да се одликују прецизношћу и јасношћу карактеристика главнијих гносеолошких праваца. Али, пошто су у књизи поједина гносеолошка питања обрађена са одлучношћу и, нарочито, систематски развијен емпириорационализам, то она олакшава студију Петронијевићевог, у многим деловима тешког, метафизичког система. (о коме ће писац ових редова подробније говорити другом приликом),. и с тога је препоручујемо онима који, имајући прави филозофски интерес, желе да се упознају са филозофијом нашег најоштроумнијегметафизичара. слободан поповић