Просветни гласник

Важност школских излета за осНовну наставу

703

ће створити себи лакше приближно јасну слику о величини, моћи и сјају српске државе тога доба или њеном опадању. Посматрањем споменика на посве тешко приступачним местима (манастира, цркава, градова, итд.) моћи ће се код ученика створити много јасније слике о несигурности живота, непрестаним борбама, начину борбе, итд., у времену из кога су ти историјски споменици; јасније него тада када их не посматрају. Посматрајући терен, нападне положаје једне војске, као и одбрандбене друге, а знајући њихову јачину и средства, биће ученицима у многоме јаснији сам догађај и његов исход. V Оволико у најкраћим потезима о важности излета за напред изложене наставне предмете, за чији су успех неминовни, премда они имају важности и за остале наставне предмете, за чији су успех само много мање потребни, као за наставу матерњег језика, рачунску, геометријску, итд., а у многоме и за само васпитање. Школски излети обављају се у природи, која је од увек поприште свеколиког човечјег рада духовног и телесног, предмет морала и вере, развијања свих наука извор свега, те је у стању да развије многу снагу дечју, као и многострано васпитно интересовање. Стварањем иитересовања, школски излети васпитавају, јер васпитној школи која васпитава наставом, задатак је да створи интерес код васпитаника. Стога Цилер и каже да је непосредно образовање карактера већ згодно припремљено ако се у целокупном обиму мисли из којих произилази карактер, развио и раширио интерес; јер карактер није ништа друго до одлучно хотење или нехотење, а интерес је корен пре свега хотења. Изучавањем природе у кабинетима, на разним збиркама, не може се код деце створити такво интересовање, нити пак у оноликој мери, као кад се изучава у живој природи. У додиру са спољашњом природом у време школских излета, деца се сретају са масом предмета и појава, ови предмети и појаве код ученика изазивају психичке акције, које се правилним дечјим посматрањем, показивањем и објашњавањем наставниковим, завршују сазнањем о тим предметима и појавама. Већ и овај најелементарнији облик дечјег сазнања, просто разликовање предмета и појава, и разликовање њихових многобројних обележја, изазива код деце задовољство што су се нашла у маси спољашњих утисака. Деца ово знање цене као своје идеално добро, теже да га очувају, прошире и оснаже; теже у сваком даном моменту да га испоље, и кад им оно нађе признања и важности код свога учитеља, онда се осећају још задовољнијим и траже прилике да теку нова иску-