Просветни гласник

712

Просветни Гласник

електрине приближе једна другој? — Кажи које су неједнаке електрине. Најбоље можемо да видимо спајање земљине и ваздушне електрине кад је грмљавина. Шта се види тада ? (Муња.) Већ знате да је муња електрична светлост. А како се зове она светлост која брзо постане, пролети и брзо се угаси ? (Варница.) Зашто се може рећи да је муња електрична варница? Закон: Једнаке електрине се одбијају, неједнаке се привлаче међу собом. При привлачењу неједнаких електрина постаје електрична варница и чује се прасак, пуцањ или грмљавина. Шта се налази на нашој школи, да не би ударио гром ? (Громобран.) Зашто је громобран ? (Да спроведе електрину.) Од чега је громобран ? (Од гвоздене мотке и жице.) Каква су тела гвожђе и бакар ? (Чврста тела). Наброј чврста тела! Исто тако спроводе добро електрину и дим, чађ, вода, пара, влажан ваздух, промаја. Громобран Делови громобрана су гвоздена мотка са позлаћеним врхом, бакарна спроводна жица која од шиљка води поред куће и завршава се бакарном плочом која води дубоко у влажну земљу или бунар. Саотишавање: Громобран је пронашао Американац Венијамин Франклин. Зашто је громобран? (Да спроведе електрину, јер су гвожђе и бакар добри спроводници.) Кад облак за време грмљавине пролази изнад зграде са грбмобраном, онда громобран спречава падање грома на зграду и зграда је заштићена од опасности. Зашто би громобран, на коме бакарна жица не би била до земље, већ прекинута, био опасан за време непогоде? (Јер не би спровео електрину, већ би баш учинио то да привуче гром у зграду.) На телеграфским дирецима видели сте порцеланске чашице обавијене спроводном жицом. Зашто ове чашице нису од гвожђа? — Да ли спроводи електрину порцелан? — За таква тела као што је порцелан, каже се да су неспроводници. Тако су неспроводници: дрво, стакло, смола, гума, сув ваздух. Каквим се телима мора омотати спроводна жица да се не губи електрина? (Оним телима која нису спроводници.) Таква се тела зову изолатори. Шта просеца муња кад сева у висини или ка земљи? (Ваздух.) Брзо ударамо штапом кроз ваздух. Шта се чује? (Звук.) Чује ли се какав звук и кад муња просеца ваздух? — Како се зове тај звук? (Грмљавина.) Муња и грмљавина постају једновремено. Зашто се грмљавина чује доцније но што се види муња? (Светлост је бржа од звука.) Колико прелази звук за један секунд? (333 метра.) Ако између муње и грмљавине избројимо 10, колико је то секунада? (10 секунада.) Колико пута је по 333 метра удаљена грмљавина? (333 х 10.) Понекад, за време топлих летњих вечери, видимо муње, а не чујемо грмљавину. То су сијавице. Оне су од даљне грмљавине, која се код нас не може чути. А могу наступити и од тихог испуштања светлости из јако електричних облака.