Просветни гласник

Дечји мозак

739

вори доцкан, тј. између 3 и 6 година. Но, у тежим случајевима, примећују се интелектуални поремећаји, који могу достићи степен идиотизма. Литлова болест није смртоносна. Лакшр форме се могу чак излечити. Лечење се састоји у масажи, купању, пасивном кретању, хируршком оперисању. д) Хидроџефалус Хидроцефалус је ненормалност која долази од повећавања течности у шупљинама мозга. Може бити урођен или стечен. Урођен долази од наслеђа (нервуих болести предака), од пијанчења родитеља, наследног сифилиса, полног сношаја за време пијанства, узбуђења и мајчиних болести за време трудноће. Стечен хидроцефалус долази од заражавања одојчета, поглавито услед инфекције органа за варење, затим услед обољења можданих опни, или услед образовања можданих гука. Количина течности у хидроцефалусу варира између 100 — 1000 грама. Кад течности има у довољној количини, побочне шупљине могу комуницирати међу собом једним отвором. Мождане вијуге су заравњене. Неки делови су атрофирани. Лобања је раширена и запремина њена сасвим увећана. Очи су често избуљене. Глава је тако тешка да је дете не може носити. Од нервних симптома вреди поменути грчеве, парализу, хемиплегију, диплегију, кратковидост или ћоравост, разрокост, тупоумност. Смрт често наступи још првих година, у конвулсивној кризи, услед неке болести која наиђе. Али понекад хидроцефалци достигну доба младићства и зрелости. Каткад се у хидроцефалусу предузима бодеж слабина, који може повољно утицати на главобољу. Врши се некад и бодеж лобање помоћу нарочитог инструмента званог „трокар", који се забада по 2—3 сантиметра. ђ) Мождани тумори Мождани тумори јесу патолошки чворови (гуке) извесне запремине, који се развијају у унутрашњости лобање. Тумори, звани „глиоми", могу егзистирати у свима деловима мозга, а нарочито у сивој маси хемисфера и малога мозга. Велики су као лешник, а некад као кокошје јаје. Најчешћи су тумори „туберкуле". Њих има и у белој и у сивој можданој супстанцијн, у можданим опнама, као и у малом мозгу. Суве су, крте, некад у центру меке. Понекад се налази само једна, понекад више — од 3 до 20. Крвни судови не допиру у њихову унутрашњост. Најсталнији симптом у болести можданих тумора јесте цефалалгија, тј. болови у глави, јаки толико да постану несношљиви. С њом често стоје у вези вртоглавица и повраћања, грчевити напади и парализа. Често се јављају поремећаји у области осећаја. Тако, у области чула мириса може насгуиити анозмија, тј. неспособност за осећај мириса; у области чула слуха јавља се зујање ушију, вртоглавица, глувоћа; у области чула вида јавља се диплопија, тј. виђење ствари у дупликату, слепЈћа, и др. 47*