Просветни гласник

782

Просветни Гласник

Б Е Л Е Ш К Е

Пети међународни конгрес средњошколских професора. — Последњих дана августа одржао се у Прагу пети међународни конгрес средњошколских професора. Главне теме око којих се кретала дискусија биле су питање о педагошкој припреми средњошколских професора, о моралном васпитању у средњим школама, и о одношају породице према школи. Референт за прву тему био је професор Д-р Отакар Хлуп. Он је истакао да је досадашња университетска припрема средњошколских професора у погледу педагошком недовољна и да би ју требало обогатити образовањем из филозофије, социологије, политике, биологије и психологије. У ту сврху требало би педагошке студије продужити на цео рок студирања на високој школи, а испит из педагогије имао би бити део општег исгшта за професуру на средњој школи. Референт је још тражио већи број катедара на високим школама за педагошке предмете и отварање педагошких семинара. Мишљење професора Хлупа изазвало је живу дискусију, и оно је било подвргнуто критици, нарочито од француских делегата. На крају је конгрес стао на становиште да су, у овом погледу, реформе потребне, али према духу и традицијама појединих народа. Код претреса питања о моралном васпитању у средњим школама, био је референт професор Ј. В. Клима. Професор Клима је говорио о кризи моралног васпитања која је, потенцована у светскоме рату, постала општом болешћу данашњих средњих школа. Болест ова треба да се лечи уништавањем инстинкта егоизма и развијањем осећаја за друштво, Ваља израдити такав наставни план по коме ће морално васпитање бити инволвирано у свима наставним предметима, док би се уједно морал предавао и као засебан предмет. У дебати, једни су тражили црквену моралку, док се већина конгреса изразила за лаичку. У одбрану лаичке моралке говорили су Белгијанац Ван Леде, Француз Коп и Чех Ружичка. Био је изабран нарочити одбор, који је свој предлог израдио у ових пст тачака: 1) Конгрес сматра као аксиом да се код предавања моралке у школи мора чувати слобода савести и слобода мишљења. 2) Цела средњошколска настава има да буде васпитна и морализујућа. 3) Обука о моралу има да утиче код ђака на развијање његовог критичког духа, да би се навикао да размишља о моралним поступцима и да тежи за оним што је добро. 4) У вишим разредима средњих школа треба да се заведе, поред логике и психологије, још и, критички изложено, учење историје филозофије, са објективно изложеним етичким системом и метафизичким теоријама. 5) Ову обуку из филозофије има да врши специалан наставник филозофије. Треће главно питање које се претресало на конгресу било је питање о одношају породице према школи. Референти за ову тему били су белгијски професор Ван Дам, који је изложио прилике у својој отаџбини, и Чех Питар, а учествовао је у дебати, поред осталих, и наш делегат, професор Јер. Живановић. Сви учесници конгреса изразили су се за сарадњу дома и школе. На конгресу је било још речи о девојачким средњим школама, о међународним везама професора, и о савезу духовних радника. Пред завршетак рада, примљена је Италија у Међународни савез средњошколских професора. Идући конгрес држаће се 1924 год. у Варшави,