Просветни гласник

26

Просветни Гласник

сечној нормалној интелигенцији одраслих људи. Да наведемо само 30. тест: „Дефиниција и поређење апстрактних појмова. Каква је разлика између поштовања и пријатељства, досаде и бриге". Нас скала I непосредно не интересује, али се из ње развила скала II, која није више посвећена анормалној, већ деци нормалне интелигенције. Примењујући скалу I по парискимшколам а, Б. С. су приметили да тестови који су већ били испитани на париској деци, дају увек сличне резултате, али под једним условом: да се понављају на деци која су млађа од анормалне деце. Та су деца морала бити у толико млађа у колико је нижи био ниво на ком су стајала анормална деца. Кад се ово већ једном увидело, онда није много требало да се дође до идеје коју XV. З^егп 1 ) назива епохалном, а Е. 1Мешпапп 2 ) гениалном: да се за сваку годину сшаросши утврде тестови који ће важити као нормална мера интелигенције у том добу. Тако се из скале I развила скала II од 1908 год. 3 ) Главна разлика између ове две скале лежи у томе што у скали I нема још ни помисли о утврђивању тестова који би били мера нормалне интелигенције за сваку годину понаособ. Иначе су многи тестови из скале I унети и у скалу II. Ова скала, као што се већ из до сада реченог види, није створена наједанпут, већ је резултат дугог и заморног рада. Чињени су многи експерименти у школама, забавиштима, болницама итд. Испитивало се неуморно по свима париским школама, а нарочито у улици Огап^е-аих ВеИез, где је једна сала била претворена у психолошко-педагошки лабораториум. Радило се са децом од 3—16 година, са нормалним и идиотима, па најзад и са војницима једног пука, али је труд уродио плодом, скала је била готова, и што је најглавније, на пракси се показала као врло употребљива, и ако је још далеко била од тога да буде идеално тачна. Главно је да је њом дат основ на коме се даље могло зидати. Аутори су и тад као и доцније увек били свесни да њихова метода није савршена, и то нису крили. Тако Бине једном приликом вели: „Моје зрело и дефинитивно мишљење јесте да метода није савршена; али је то метода која нам је била потребна, и, ако је други после нас усаврше, као што се надамо, они ће је усавршити само служећи се нашим методама рада и користећи се нашим искуством" 4 ). Идеја водиља у овом раду била је: „Измислити велики број тестова који су у исто време брзи и тачни, а по тешкоћи постепено расту, пробати све тестове на великом броју деце разних година; забеле') В1е 1п(еШ§епг пег Кшс1ег ипА ЈицепсШсћеп, III издање, 1920, страна 62. 2 ) Уог1е5ип§еп гиг ЕтЈићгип§ т сИе ехрептеп1е11е РМацодјк, II издаше, страна 124. 3 ) Вше1-51топ, с1е^е1орретеп1 с!е 1'т1еШ§епсе сћег 1ез епјап1з. А ) /.С5 Шеев тос1егпез зиг 1ез епјап1з, страна 125.