Просветни гласник

48

Просветни Гласник

постоји известан број гласова, који стално расте, а који траже да се дође до споразума између Срба и Бугара, и одржава се мишљење да ће та два народа образовати, и морају образовати, једну федерацију. Тим ће уједињење свију јужних Словена бити завршено у најскоријој будућности. У економском погледу, Бугарска је, као и Србија, претежно земљорадничка земља, што пружа једну корисну основу за споразум између обеју држава. Бугарска има једну обалску линију на Црном мору, али је мање згодно ситуирана но Југословени на Јадранском мору. Дунав има врло велику важност: велики његов ток је подједнако значајан за Румунију као и за Југославију. (Свршиће се) ТОМА МАСАРИК (Превео с енглеског Богдан. В. Радојевић)

П Р И Л 0 3 и ПРИЛОГ „РАТНОЈ БИБЈ1ИОГРАФИЈИ" У почетку европског рата, када је сва пажња и сва снага била посвећена одбрани земље, није било услова ни за научни ни за књижевни живот. Још је теже било доцније, када се пред много моћнијим непријатељима напустила домовина и када су се са остацима војске културни радници и писци растурили скоро по целом свету. Према томе, могло би се помислити да је рат уништио све и да ратне године морају представљати мртав период у развоју наше духовне делатности. Па ипак, у пркос свему, писало се и радило и у то доба, јављале су се политичке брошуре, покретали су се листови, објављивали се чланци пропагандистички и обавештајни на страним језицима, штампала се књижевна дела и научне књиге. Све је то било знак духовне снаге и напора, са вером да ће настати бољи дани, који су одиста и дошли са закључењем мира и повратком у домовину. За историју тога времена, за тачну оцену улоге, напора и истрајности у рату, за целокупни живот у домовини и иностранству, потребно је прикупити и забележити све оно што се написало и објавило у току 1914—1918 године, — како на нашем тако и на страним језицима, како од наших тако и од страних писаца — што се односило на наш народ и решење његовог питања. Све би то представљало нашу „Ратну Библиографију", која би пружала драгоцен материал свакоме испитивачу прилика у то доба. До сада су учињена два покушаја у том правцу. Први је Прилози југословенској библиографији од Уроша Џонића (Просветна Алманах за 1918. Женева, 1918, стр. 339—357), где је прикупљена библиографија наших књкга објављених у иностранству, као и књига на страним језицима које се односе на нас. Други, обилнији покушај, представља књига Ез5а1 с1е ВИ)Ио§гарМе ггапда^зе $иг 1ез Зегдез, Сгоа1е$ е1 $1оуепез