Просветни гласник

Оцене и Прикази

57

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

јован Ђ. Јовановић, професор: Мешодика рачунске насшаве у народној школи. Друго, знатно прерађено и проширено издање. Почетком овога века нагло се почиње развијати тежња у измени наставе Геометрије у смислу ослобођавања од дедуктивне Евклидове Геометрије. У исто време појављује се међународни покрет да се у настави свих грана Математике изврше потребне измене у смислу довођења у склад са стварношћу. Овај покрет је имао мање утицаја на рачунску наставу, јер је ова већ раније ушла у свој природни ток. Ко је пратио овај покрет и све што је раније рађено у питању рачунске наставе, лако ће увидети да је Г. Јовановић био у току ових идеја и да је учинио све да студентима и наставницима лепо и јасно изложи резултате готово до последњих дана. Десиле су се неке омање омашке, али то није умањило вредност овој доброј и марљиво израђеној књизи. При прегледу ове књиге пада у очи да је у њој у краћим и врло јасним потезима изложено све што је потребно да се зна из радова у страној књижевности (поглавито немачкој), а затим и оно што је рађено и код нас. На понеким местима Г. Јовановић је изнео и своје мишљење, или се определио за неко мишљење које је још предмет дискусије или је мишљење мањине. Што се тиче овога, може бити да би за ову већ добру књигу било још погодније да је редом појединачно све излагано као да је свако мишљење главно, а на послетку изнети гледиште самога писца. Примера ради може се поменути питање стварних области задатака или распоред рачунске наставе по десетичним групама у проширеној настави, итд. Отишло би се далеко кад би се по реду претресале све партије, јер би често требало све ставове преписивати да би се боље истакле лепе појединости. У исто време учинила би се неправда, или би се покварио онај леп утисак, ако би се приказивањем изнело баш ово а не оно друго. Поред све добре воље да очувамо изнесено гледиште, ипак морамо нарочито истаћи одељке у којима се говори о вредности и задатку рачунске наставе и о избору рачунског градива. Заиста, ово нису нове ствари, али је то тако сређено и у кратким изводима изнесено, да се при читању човек осећа чисто незадовољан што се то таУо брзо свршава. После свега нека ми се не замери што ћу бити слободан да обратим пажњу на неке појединости које су често дошле услед омашке. При говору о бројним системима, на стр. 2 до 3, могло би се што поменути о практичности~метарских мера због своје основе десет,