Просветни гласник

62

Просветни Гласник

Такав је циљ који су себи поставиле у Француској „Лиге доброте". Еластичнија у неку руку но бој-скутске организације и други англо-саксонски специалитети који махом представљају материално и морално „региментисање", и боље прилагођена француском животу и менталитету, „Лига доброте" тражи једино од својих приврженика да учине бар по једно добро дело свакога дана и, генералније, дауправљају своју активност ка добру. Дете које је постало члан Лиге писаће на листу хартије крајем свакога дана резултат, ма какав био, свог напора ка алтруизму или личном одрицању, и то служи као преживљена илустрација предавања из морала шш учитељевих савета. Има школа где нарочита кутија коју је поставио учитељ прибира већ свакога дана те билтене који, и ако су анонимни, представљају ипак праве билтене моралне победе и навикавају мало по мало дете на доброту. Читање у разреду најзначајнијих од ових докумената показује ванредне црте деликатности, као што једино детиња душа уме да их нађе, Та организација нема никакву политичку или религиозну тенденденцију; не припадајући никаквој догми, она се савршено прилагођава свима срединама, свима атмосферама. Међутим, њен најповољнији терен је школа, захваљујући детињском такмичењу и учитељској речи. Овакве лиге, кад би се основале и размножиле свуда по свету, давале би права човеку да се нада, за будућност, у мир на свету. Прослава годишњице примирја у Француској —• Француски Министар Просвете упутио је, 1 новембра прошле године, следећи циркулар ректорима и инспекторима Академија: „Да би се прославила пета годишњица примирја, ја желим да, идућега 10 новембра, професори, учитељи и учитељице одрже кратку лекцију у свима јавним заводима средње и основне наставе. „Требаће, пре свега, подсетити ученике да треба да се сећају. За време четири године, Француска, делом окупирана и упропашћена, умела је, при свем том, да оживи својим примером и својим генијем напо 1 слободних народа који су дошли један за другим да се боре поред ње за најправеднију ствар. Нико неће моћи заборавити толико жртава, патњи и славе; многобројне жалости биле су свирепа награда нашег ослобођења и за увек су овековечене под Победним Славолуком побожним одавањем почасти гомила Непознатом Војнику. „Дужност успомене налаже дужност акције. Да би били верни онима који су пали, сви млади Французи имаће мисију да сачувају, да бране и да ојачају мир основан на правичности. Нација увређена, гњечена, најзад ослобођена од самртне опасности, Француска треба да допринесе да поносито оствари владу правде коју има право да тражи за саму себе. Она жели извршење поправљачких уговора, јемства своје егзистенције и принципа нове равнотеже света. „Ради одржања те равнотеже, подржавана својом ватреном и традиционалном жељом за бољим човечанством, наша земља је играла активну улогу у конституисању Друштва Народа. Наставници ће, дакле, показати да је ово велико Удружење, у коме је окупљена већина цивилизованих држава да би решиле проблеме који се подједнако тичу свих народа, већ спречило опасне сукобе, допринело подизању једне земље угрожене бедом, Аустрије; да оно, једном речју, помаже развићу многобројних установа људске солидарности.