Просветни гласник

Испитивање мнтелигенције по методи ВЈпе1-5|топ

95

1. Дете од три године само набраја лица и предмете које на слици позна, не опажајући никакву везу између њих. Нпр. један господин, једна жена, колица, дете, итд. 2. Дете од седам година описује оно што види на слици. Нпр.: човек и дечко вуку кола. Човек и жена спавају на клупи. Човек се попео на кревет и гледа кроз прозор. Овде се, као што се из ових одговора види, предмети и лица доводе у узајамну везу. На првом ступњу дете изговара само поједине речи без везе, а овде читаве реченице. 3. Дечаци и девојчице од 15 година тумаче слику. Они треба да су у стању да кажу шта значи сцена која је на слици представљена; у одговорима се код њих често појављују осећања сажаљења и симпатије. Примери: Прва слика: То је несрећник који се сели. — То су људи који се селе. Друга слика: То је беда. — То је ноћ; несрећници. Трећа слика: Затвореник. — То представља затвореника, човека у затвору, који се попео на свој кревет да гледа кроз прозор, који је затворен решетком. По Б. С. је довољно да дете у своме одговору помене речи: несрећници, селидба, затвореник, па да се може закључити да је достигло трећи интелектуални ниво. Пошто би показали слику, Б. С. су питали: Шига је ово? Ако дете каже: „То је слика", питали су даље: Шта видиш овде ? Бобертаг с правом примећује да овакво питање сугерира деци набрајање. Зато је он питао: Погледај добро ову слику, па ми онда кажи шта ту има, шта раде људи на слици, и шта се ту десило. (Бобертаг се није служио Бинеовим, већ сасвим другим сликама). Али ово упутство има ту ману да је одвећ дугачко, и да ће га млађа деца тешко запамтити. Ако се сем општих поставе каква посебна питања, она треба да дођу тек пошто је дете спонтано рекло све шта зна о слици.

■1

Сл. 3.