Просветни гласник

ј. С. М а х а р

Ј. С. МАХАР

151

И поред великих светковина приликом стогодишњице рођења Беджика Сметане, творца чешке уметничке музике, нису Чеси заборавили да је 29 фебруара навршио шездесет година Ј. С. Махар, уз Бжезину и Сову најизразитији садашњи представник чешкога Парнаса. Позоришта, културна удружења, војска, политичке власти, одали су на најсвечанији начин поштовање великом јубилару. Махаров значај се може праведно оценити само онда када се узме у обзир да је осамдесетих година прошлог столећа владала национално-политичним животом чешкога народа ужасна стагнација. У литератури се Цајеров романтизам преживљавао, Врхлицков космополитизам губио у магли. Још већу учмалост опажамо на пољу политике. Старочеси изгубише позерење у народу, Младочеси беху још несигурни, без ориентације; остале странке поготово не знадоше куда ни камо. Тада се појављују два човека врло истакнутих особина, Масарик и Махар, оба рационалисте скроз и скроз, и неумољиви непријатељи Беча и католичког Рима. Махарова борбеност и оштрина испољиле су се већ у његовим првим песмама, где стоји још под утицајем народовца Неруде. У Конфитеору, песничком опису првих успеха младићевих, његових смелих нада и горких разочарања, као и у даљој аутобиографији, Конфеса литерата, које по Масарику спадају међу десет најбољих књига светске литературе, Махар се већ ослободио туђих литерарних уплива и већ је сасвим свој: саркастичан, често увредљив, но увек бистар интелектуалац. Тристициум Виндобона, збирка пригодних и национално-политичких песама, је вапај чешкога народа за слободу. Голгота и Четири књиге сонета су песничка савршенства познијег доба. Занимљиво и донекле чудновато је да Махару, гордом атеисти без вере и идеала, циничару чији „ђаволски осмех" — како се сам изражава — трга са лица бедних људи маске родољубља и других осећаја, имамо да захвалимо за неколико песама које по својој нежности и доброти спадају међу најинтимније стихове целе чешке литературе. Лиричка драма Овде би требало да цветају руже, идиле и драма Животом уништени, спев Магдалена, посвећен жени, њеном невидљивом страдању и нечујном вапају, садржавају праве бисере поезије. Када заронимо у трагику тих женских удеса, дође нам жеља да се некамо повучемо и тихо заплачемо. У својим зрелим годинама путовао је Махар по Јужној Русији, Италији, Грчкој; тиме се врло раширио његов душевни хоризонт и развила његова љубав к антици. Из тога доба су велике епопеје У жару хеленског сунџа, Отров из Јудеје, Излет на Крим, Рим, Апо-