Просветни гласник

Положај Словена у Новој Европи

183

пошто није била поприште рата. С тога се гледишта има цениги Француска и њена политика, нарочито у погледу репарација; рат није оштетио само побеђене, већ и победиоце. Морамо јасно видети факта, која говоре да је рестаурација потребна не само Русији и Немачкој, већ и Француској, а не мање и Белгији; а не смемо заборавити ни Пољску и Србију — земље у којима се такође ратовало и пустошило. Много раније пре рата, у Француској се јавио један књижевни, политички и филозофски покрет, који је много обећавао, познат под именом „Нова Француска". Можда је његово најизразитије име Ромен Ролан, а поред њега постоји велика серија мислилаца, песника и уметника који су радили на моралном преображају Француске и на тешњем јединству с Европом. Ако су ти људи и имали један јасан програм за политичко јединство Европе, то није важно. Оно што је стварно значајно, то је да су они требали да поставе моралне и политичке основе на којима може опстати органско јединство европских образованих народа. Рат је проузроковао већу штету у тој моралној сфери, али се можемо надати да аспирације и тенденције Ромена Ролана, Сиареса, Пеги-а и осталих, могу уродити плодом у послератној Француској. У Немачкој такође, ма да можда скромније, узвишени људи проповедају свеопшту интернационалну и европску веру. Националне су жеље у великој мери задовољене послератним европским уређењем. Истина је да Европа није потпуно уређена у сагласности с принципом народности, али данашње државе већ доста одговарају принципу народности, тако да чине рат из националних мотива непотребним. Националне ће мањине бити свуда обезбеђене у свом културном развитку и сви ће се народи тешње приближити; спорна питања ће се моћи свуда решити уговором, без ратова. Национална осећања неће бити замењена интернационализмом, који води своје порекло од солидарности народа; али индивидуални национални програм постаће позитивнији, љубав према свом народу биће мање помућивана антагонизмом, или чак мржњом и презирањем према осталим народима. Прави ће национализам остати, али ће националне мржње нестати. Нема бојазни да т. зв. „балканизација" Европе може предупредити тешње везе између народа. С обзиром на то, многи Американци и Енглези, навикнути на такве териториалне услове без тешкоћа у погледу језика и саобраћаја, изражавају претерану бојазан у погледу мањих народа. Европа има тачно исти број народа као и пре, ма да је рат донео неколике мале државе на свет. Али тај истинити факат показује да су националне тежње у главном биле задовољене и да је сада пут слободан ка интернационализму и солидарности. Истина је да су Русија, Аустрија и Пруско-Германска представљале само три државе, али су оне биле државе у којима су читаве серије народа биле подјармљене. Тачно је да је та подјармл>еност била један од