Просветни гласник

226

Просветни Гласник

ко не буде разумео смисао мисли, не мора признати да ју није разумео, већ ће се лако изговорити непажњом или слабим памћењем. Централна мисао коју треба репродуцирати, ова је: Живот није ни добар ни рђав, већ нешто средње, јер је гори од онога што ми желимо, а бољи од онога што нам други желе. Главно је да се репродуцира смисао без обзира на изразе којима се то чини. ОПШТА НАЧЕЛА ЗА ПРИМЕНУ ТЕСТОВА Ми смо већ у досадањем излагању учинили извесне опште напомене о поступку с тестовима. Остаје да их сад средимо и допунимо. 1. Испитивање треба вршити у каквој мирној соби, на пр. у канцеларији управитељевој или директоровој. Изненадна вика у ходнику може дете потпуно омести, а многи се тестови не могу поновити а да се тиме решење знатно не олакша. 2. Сав потребан материал треба унапред спремити (новац, кутије, хартију, итд.), да се опити не би прекидали и узалуд трошило време. 3. Експерименте може вршити сам експериментатор, или с једним помоћником који ће водити протокол. Ако има и других присутних лица, скренути им пажњу да морају бити сасвим мирна, да не смеју дете помагати нити му одобравати, а најмање се смејати његовим погрешкама. Најбоље је дете поставити тако да им буде леђима окренуто. 4. Према деци се понашати посве пријатељски, да бисмо задобили њихово поверење, а ослободили их евентуално од страха. Код млађе деце није рђаво препоручити се бомбонама. 5. О томе како ће се експериментатор понашати за време рада, Б. С. веле: „За време испитивања подстичимо децу стално благим тоном и покажимо се задовољни њиховим одговорима, пама какви они били. Никад не критиковати и не губити време у поукама. Све у своје време Ми сад испитујемо интелектуални ниво деце, а не поучавамо их". 6. Као главни захтев (гесоттапсЈа^оп еззепиеПе) аутори истичу: „Не мењати ниуколико облик постављених питања. Не упрошћавати их, не мењати ни један израз, не служити се другим сликама, итд. Не давати никаква накнадна објашњења: тестови су такви да деца треба да их разумеју". Али ово не значи да децу треба оставити себи и ћутећи очекивати одговор. Нарочито се млађа и плашљива деца тешко решавају да говоре. Њих треба окуражити, али то чинити речима које неће олакшати решење теста: Напред! даље! добро! а сад ? итд. 7. Тестови којима се Б. С. служе врло су често алтернативни: дете има да каже „да" или „не". Оно нас зато, пре него што се реши шта ће рећи или учинити, пажљиво посматра, желећи да са нашег лица прочита да ли је добро започело. У оваквим случајевима остати хладан и миран посматрач, што није увек лако.