Просветни гласник

270

Просветни Гласник

Шпиро, дужан, а радујем се да сам теби, јер срце имаш пучко и у крепости тихо" (Искрице, II). Под утицајем тог честитог Србина, који му је уједно био и подстрекач и поуздан вођ, Томазео, почиње да проучава народне умотворине и да прониче све дубље и дубље у народну душу. Чувена књига Ами Буеа 0 Турској Европи, која је објављена 1840 год. и у којој се с толиком љубављу говори о српским народу, морала је такође знатно допринети да се Томазео, филолог и фолклорист, заинтересује за језик и умотворине свога народа. Он ће од тога часа систематски устајати против сваког оног који се у далматинској, италијанској или француској штампи дрзне да багателише, или чак да исмејава културно заостале „Илире", или у опште Словене. Тако ће он оштрим речима жигосати задарског „Конта" и познатог далматинског историчара Крељановића, коме се под крај осамнаестог века, уочи саме пропасти Маркове републике, прохтело беше да у једном позоришном делу врло сумњиве вредности изложи руглу простосрдачност својих бедних земљака. Тако исто ће се он, другом приликом, 1853 год., чисто „ускочким" гњевом оборити на неког Талијана који, пишући о Словенима, бејаше их назвао „меком расом, навикломда робује". Том приликом ће Томазео написати знамените, често пута навођене и пуне племенског поноса речи: „ Пољска је спасла Европу од турске најезде; верско-политички и уједно социални покрет започео је у Чешкој читав један век пре него ли у Немачкој; Србија, — чијим се јуначким песмама сав културни свет диви, и каквим не може да се похвали народ италијански, — Србија се ослободила турскога јарма пре Грчке и без ичије помоћи; један је Словенин основао у Сан-Марину једну републику која данас још постоји 1 ); Дубровник је однеговао три разне литературе (латинску, италијанску и српску), све три самосталније од италијанске, а Италији је дао Бошковића и Баљива; Далмација је Хришћанству одњихала Светог јеролима, а човечанству Марка Пола, који је Колумбу утро путове морске; Словенин Коперник раскрио је Галилеју небеске просторе... Ја нисам пријатељ царистичке Русије, али држим да би Игалија, у случају рата, паметно урадила да усвоји нешто од „мекуштва" и „ропске" мужевности Словена, којима су запамтили вредност и Турци и Наполеон Велики... Словене чека велика будућност; ако их матора Европа не заведе и не исквари, они ће јамачно да препороде њу 2 )". х ) Марин из Раба, далматински испосник из IV столећа, сахрањен је на брду Титану код вароши Римини, на западној обали Јадрана, где је као божји угодник и преминуо. Око његовог гроба подигоше његови поклоници насеобину, из које се у току времена развила данашња варош и слободна државица Св. Марина. 2 ) 11 зесопЛо езШо. 5сггШ с!| №ссо!о Тоштазео. Уо1. рпто. МЛапо, Ргапсезсо 5апуН:о, 1862. Стр. 236—237.