Просветни гласник

Б е л е ш к е

317

Теоријски курсеви и практична вежбања у градским школама били су организовзни ту за време летњег семестра ове године. Јавна основна школа изгледа да је у Немачкој у потпуној кризи: редукција особља, сваковрсне финансијске тешкоће чине већ врло тешким рад наставника. Политичке агитације, националистичка и религиозна реакција још више увећавају тежину њихова посла. На скупштини делегата Учитељског Удружења, од \4 до 16 априла 1924, један од најважнијих предмета дискусије био је реакционарна кампања противу јавне школе. Ко треба више да ради ? — Многи .учитељи имају рђаву навику да држе дуге и врло лепе усмене лекције. Да ли се ученици користе њима сразмерно учитељеву напору и умору који он намеће себи ? То није мишљење једног француског педагога. „Најбољи наставник — каже он — није онај који ради највише, већ онај који чини да највише и најбоље раде деца. Он је вођ, подстрекач, он води свога ученика корак по корак, наводи га да премаши већ стечено искуство полазећи од самога тога искуства, и не уштеђује му ниједан плодан напор. Сетите се речи Виљема Џемса: „Интерес који један врло вешт наставник може дати неком предмету, није никад друго до интерес довољан да допусти напор", „Кад испитујете — што не чините довољно — ја сам приметио колико сте нестрпљиви, нервозни. Ви не остављате свом ученику материалног времена да учини потребан напор да иде до краја своје мисли. Ви се стављате на његово место. Онда он рачуна на вас, ослања се на вас. Он зна да ће одговор доћи, да ћете га ви дати, А то је међутим за дубоко жаљење." Један речит оглас. — Сер Џемс Јоксал, посланик у Парламенту, генерални секретар у националном Удружењу енглеских учитеља, повлачи се од посла и тражи последника путем огласа. Оглас вреди да га саопштимо овде у целини: „Траже се кандидати за место генералног секретара Удружења. Почетна плата биће од хиљаду до две хиљаде ливара годишње, према титулама и искуству. Изабрани кандидат почеће посао одмах после Ускрса 1924. Лични кораци, директни или индиректни, биће сматрани као дисквалификација." Две хиљаде ливара — за почетак представљају педесет хил^ада златних динара, или, према садашњем курсу, преко седам стотина хиљада динара; то учитељско удружење жели очевидно да буде добро служено, и, као што се види, располаже довољним средствима за то. Радост од иознавања. — На скорашњој јавној годишњој скупштини пет француских Академија, један научењак, Г. Термије, овако је оцртао „радост од познавања": „Песници су у великом броју, и често великолепно — рекао је он - опевали радост од љубави; кратко и просто, ја ћу рећи радост од познавања... пре осталих људи: бити први знати нешто што они и не слуте и чије ће их откриће сутра изненадити; раДост констатовати појаве дотле непримећене, погодити и поставити какав природни закон који наједном отвара истраживању ново и неограничено поље;