Просветни гласник

Директна метода и њена примена

429

који се и сувише чује по учионицама. Ту треба скренути сву пажњу и истрајност, које ништа не сме никада да замори. Никад не треба допустити да се што погрешно изговори а да се не поправи, и то да се поправи не само ученик који је погрешно изговорио, већ и други, па ако је потребно и цео разред. Поступајући тако, и сам професор ће се спасти озбиљне опасности. Зна се колико је деликатна ствар чистота изговора и како се она лако изгуби. Небрижљив професор ће најзад усвојити, и не приметивши то, изговор својих ученика. Р Е Ч Н И К Сви познају поступке помоћу којих се може предавати значење речи а да се не прибегне матерњем језику. Показујући руком, говоре се имена ствари које су у учионици, или које професор донесе, а затим се прелази на предмете на сликама. Глаголи се предају помоћу покрета и гестова које чини професор или наређује ђацима да чине. Радње које врше личности на сликама дају примере за друге глаголе. Све је то врло лако извести. Али, - - често пута сам слушао да се о томе говори, — то је лако извести са конкретним речима. Како ће се радити да се предаје значење апстрактних речи ? Као да би, осим филозофског и научног језика, био и неки речник потпуно апстрактни! Као да би између апстрактних и конкретних речи била провалија коју ништа не би могло испунити, и као да би било немогуће приближити једне другима смислом као и обликом! Мисли ли се да је тешко учинити да се разуме помоћу држања, геста, затим из осталог текста реченице, шта значи глагол мислити ? А од глагола лако ће се прећи на именицу. Ако је реч о моралу, врлинама и пороцима, ништа није простије него узети речник који се на њих односи, из причица испричаних на часу. Али каткад се деси да је објашњење тешко и да ученици споро разумеју. Онда се мора, ако могу тако рећи, заобилазити путем кроз цео већ познат речник. Време се неће узалуд изгубити. У толико боље ако је требало разбудити велики број речи које су спавале у дечјој памети, и ако се тада указала прилика да се изврше тако потребна понављања. Најзад, обрве које је пажња намрштила, развуку се, очи засијају, — ђаци су разумели. Да, али су они разумели може бити што друго. Тај се случај често дешава. Ако се сумња да су разумели, онда се не треба устезати да се проговори француски, или да се запитају ученици шта су разумели. С времена на време, кад професор осети немогућност да се изрази на страном језику, или просто кад се хоће да иде брже, може се говорити и француски, али само под овим главним условом: да се никад не мешају два језика, туђи и матерњи. То је примедба чија ће се важност брзо појавити професорима, после неколико недеља искуства. Као што сам већ рекао, у разреду у коме