Просветни гласник

436

Просветни Гласник

Године 1907 издаје друштво „Гајрет" свој орган Гајрет, који је с прекидима излазио све до Светског Рата. ГајреШ је доносио поред друштвених вести и разнолико градиво згодно за просвећивање ши- / роких маса. Уређивали су га Осман Ђикић и Авдо Сумбул. Годину дана доцније — 1908 год. — покренут је Такрир, верски лист, који је излазио два пута месечно у Сарајеву на турском и српском језику (са турским словима). Престао је 1910 године. Удружење муалима и имама покреће 1910 год. Муалим, у коме су третирана питања из муслиманског богоштовља и наставе. Излазио је на турском и српском језику (аребицом и латиницом). Престао је 1913, кад се фузионисао са Мисбахом, који је покренут 1911 године као лист за „просвјетљивање и култивисање исламског дела нашег народа". Мисбах је излазио скоро две и по године као ревија. Најпре је излазио само на српском језику, турским словима; доцније је увео и текст латиницом и ћирилицом. Кад се фузионисао са Муалимом, почео је да доноси и политичке чланке и дневне информације. Мисбах је уређивао С. Коркут. Кад се 1913 фузионисао Мисбах са Муалимом, покренут је 1914 Јени Мисбах, који је излазио недељно на турском и српском језику (латиницом). Програм Јени Мисбаха био је онај Мисбаха, док се није фузионисао. Године 1912 покренут је Бисер, лист за белетристику. Бисер је излазио у Мостару, а доцније у Сарајеву, два пута месечно, латиницом. * * * За време аустријске владавине покренуто је код деуслимана 20 листова, и то: 13 политичких, 2 верско-стручна, 1 за народно просвећивање, 2 белетристичка и 2 социално-културна. Од тога је у току времена престало16 листова. Светски Рат дочекало је свега 5 листова (.Вакат, Гајрет, Муалим-Мисбах, Јени Мисбах и Бисер). Почетком рата сви су листови престали да излазе, и за време рата није излазио ни један муслимански лист. Сви су ови листови излазили у Сарајеву (18) и у Мостару (2). Сем оних што су излазили на турском језику и турским словима. сви су остали излазили латиницом. Само су Самоуправа и Мисбах (у другој години излажења) доносили поред латинице и текст ћирилицом. Око Самоуправе су били Срби Муслимани, па је разумљиво што су доносили и текст ћирилицом. Мисбах је доносио текст ћирилицом зато што је, како пише у уводу у другу годину излажења, хтео да „нарочито нагласи свој отпор оној струји која настоји да латиницу прогласи муслиманским писмом у нашим покрајинама". Оснивање и покретање листова почело је 1884 године са Ватаном. Доцније је основано: год. 1891 — један ; 1898 год. — један ; год. 1900—