Просветни гласник

Руски академик Владимир М. Бехкерев

37о

РУСКИ АКАДЕМИК ВЛАДИМИР М. БЕХЋЕРЕВ Некада је и Русија била и сувише зависна од западно-европске филозофије и науке. И Руси су имитовали Немце, па Французе и Енглезе, али убрзо се они еманциповаше свих ових ексклузивних струја и почеше сами да граде своју филозофску и научну кулу. И, заиста, данас се слободно може рећи да, од свих словенских племена, наша највећа словенска браћа, Руси, одају две опште одлике које су неопходне за независну филозофију и науку. Те особине јесу: стваралачка имагинација и духовна слобода у решавању научних и филозофских проблема. Ако ико, а оно зацело Руси одају идеални позитивизам и у науци и у филозофији. Помињем само принцч Краноткина, Владимира Соловјова, Петра Лаврова, Ивана Новакова, Владимира Бехћерева, Ивана Павлова, Ивана Сеченева, Красногорског, Карејева, П. Сорокина, А. И. Воведенског, и многе друге у прошлости и садашњости. Овде сам рад да истакнем само једног јединог оваквог Руса. То је руски академик Владимир Михајловић Бехћерев (рођен 1857 у Вјатски), који ]е слабо познат не само нама Словенима, већ и другим народима, прво што су му само некоја дела обелодањена на немачком и француском језику, а онда што се он разилази и од немачког позитивизма (експериментална психологија), и од француског позитивизма (социална и патолошка психологија), и од британског позитивизма (еволуциона психологија), и од талијанског позитивизма (криминална психологија), и од американског позитивизма (еклектицизам и прагматичка психологија). Када сам сарађивао на руској ревији Обновление Школи, коју је у Петрограду уређивао Александер Вачинајев, уз припомоћ Г. Г. Мрачека и нашега Србина Ф. В. Филиповића, добио сам читаву масу руских дела, међу којима су се нарочито истицали радови Бехћерева. Ја сам у једној американској илустрованој ревији (5тп1Шс Атегкап, „Научни Американац", 1911) нарочито обратио пажњу на Бехћеревљев неуролошко-педагошки институт и на његов психолошкопедагошки позитивизам. Тада су некоји Американци (н.пр. Ог. ШеИз^ Ог. К. Јегкез, Ог. Јепшпр, Ог. Р1. Ма1еег, и др.) почели да читају и приказују његова дела на немачком и француском. Данас ваљда нема ниједног американског психолога, педагога и биолога који није упознат са Бехћеровљевим научним идејама. Он би још боље био познат да су му дела мало више превађана на стране језике. Од неких 100 Бехћеровљевих научних радова (27 из области опште рефлексологије; 18 из рефлексологије детета и педагошке рефлексологије; 2 из зоорефлексологије; 2 из уметничке рефлексологије; 17 из патолошке рефлексологије; 2 из судске патолого-рефлексологије; 10 из колективне