Просветни гласник

Директна метода и њена примена

493

прешло у рђаве навике. Лакше је ђака навићи на добро, него ли одвикивати га од зла. Може се слободно рећи да је некада, кад се ђацима давали задаци, био циљ поручивати им да праве погрешке, у место да их поправљају. Ми данас хоћемо да они не греше, да задатак буде примена ствари које се потпуно знају — да би израдили задатке, имају само да се обрате своме памћењу, а неће имати потребе да икада затраже помоћ од кога или чега другог, а нарочито помоћ речника. У почетку ће се давати детету задаци чисто материалне природе: да препишу речи или реченице које су научили у разреду или из текстова лекција, После тога може се употребити диктат. То је одлично вежбање, нарочито што дотерује и извежбава ухо, али оно тражи и специалне предострожности. Издиктирани текст мора се претходно потпуно разумети. Затим, он мора бити исправљен још на истом часу. Задатак ће се састојати једино у чистом препису прегледаног текста. Исправка ће се учинити читајући слово по слово речи странога језика, а и то је изврсно механичко вежбање. Осим диктата, ми имамо читаву серију граматичких задатака сличних онима који се дају из франиуског језика у нижим разредима: ставити именице у множину, компаровати придеве, изменити глаголе у разним временима, допунити реченице помоћу познатих речи, итд. Други задаци који ће више интересовати речник, састојаће се у дефинисању речи, у описивању предмета. За различите задатке згодно је употребити издиктирана питања на која треба одговорити. Најзад, доћи ћемо до препричавања неке приче. Али, да кажем још једанпут, сви ови задаци биће брижљиво припремљени, тако да ученик не осети никакву стварну тешкоћу да би их могао израдити као што треба. Промена методе коју сам мало час описао, допринеће да сви ђаци иду, ако не баш у корак, а оно да се не занемари ниједан. Треба избегавати по сваку цену у овој првој периоди да се не формира „реп". Ми не тражимо од професора да чине чудеса и да учине да сви њихови ђаци буду подједнако интелигентни и подједнако јаки. Али сви могу пратити вежбања на часу и разумети свога професора, ако сви не могу одговорити му са истом лакоћом и истом правилношћу. Питање је нарочито важно у шестом (првом) разреду. У њега се примају ђаци из разних школа. Једни су учили немачки или енглески, и њихова знања су већ веома неједнака. Други, пак, нису ни почињали да уче језике. Ми немамо никакво право да занемаримо ове последње. Шта да се ради са ђацима тако мало хомогеним? Треба ли покушати да их групишемо према стању њиховог знања, или их поделити на групе, слабе, осредње, и добре ? И како у том периоду они који још нису учили језике и који ће бити увршћени у слабе, могу брзо по-