Просветни гласник

Научни Преглед

557

вима за варење јела, у судовима трпезним и у судовима за оставку и за зазимњивање хране. Светостефанска хрисовуља уступа манастиру два грнчара; израде њихове је, по подмирењу својих потреба, манастир извесно на тргу и панађуру продавао или давао у замену за друге производе 4 ). Наши су средњевековни Срби донели грнчарство још из старе постојбине своје; 2 ) тај је облик материалне културе био још од давнина познат свима Словенима, те и сад за занатлију од тога посла имају заједнички старовремски назив : српски — грнчар, руски — гончарг, (староруски: гркић.чарк), бугарски — гргнчарин и гргнчар, чешки ћгпсГг, пољски оагпсагг. 3 ) У додиру с византијском и италијанском културом, које су из старине биле чувене с изврснога грнчарства, Срби су у новој постојбини тај посао још више развили и унапредили; у југоисточним крајевима се још није потпуно истро траг негдашњим готово уметничким грнчарским радњама, а у Приморју је тај траг још јаснији, интенсивнији. По тим траговима се може судити како је у Неманићској држави грнчарство било не само развијено бројем грнчара и количином грнчарске израде, већ и каквоћом и уметничком обрадом грнчарскога посуђа. ') Прилика је овде учинити неколике напомене о постанку овога заната. Не само у Срба, већ и у других народа је грнчарство врло стара појава материалне културе. Човек је у давнини био принуђен за припрему својих оруђа и својих потреба задовољавати се оним што му је пружао горњи сЛој земље: каменом, песком и глином. На овоме је почивала култура читавих хиљада година, као што и сад једним делом показује утицај на развитак људски. Из Нила је извађен један грнчарски рад који је лежао у дубини старијој од 13.000 година. Грнчарски је занат могао самостално понићи свуда где је год за његово развиће имало погодног материала. Посматрајући глинасту земљу, која споро и незнатно пропушта атмосферску воду, давнашњи је човек непосредно могао доћи на мисао да прави глинасте судове, или је тај посао развио из још старијих плетених и дрвених судова. Кад је давнашњи човек видео у мекој земљи отисак својих стопала и разних других предмета, приметио је да су се та удубљења под утицбјем сунчеве топлоте осушила, скорела и одвоЈила се од остале земље, па га је то, сасвим природно, навело на мисао искористити те особине глинасте земље за израду судова.*) Индијанци су прво почели израђивати судове из дрвгта; Африканци су дошли до савршенства у плетењу судова. И сад је још у њих већи део судова плетене израде. Они су тако лепи, уз то чврсти и не пропуштају воду. У целој јужној Африци плетеним чинијама се служе чак и за млеко. У давнини је та техника имала, вероватно, знатно већу распрострањеност, јер се још у Одисеји (IX, 247) помиње кисело млеко (у нашега преводиоца: сир) у „плетеним котарицама". У Библији се помиње да је котарица у којој је Мојсеј спуштен у воду, била излепљена „глином и катраном". До грнчарства се, по једном мишљењу, дошло тако што је котарица, олепљена глином, у додиру с ватром изгорела, а глина се испекла и остала као чврст суд, задржавајући на себи преплете котарице као првобитни облик шара. Та је случајност, вели се, учинила откриће грнчарства.**) *) В. Битнерљ: Обработка камнеп и земелг, 40 и 41. **) Липерт : Историја културе. 2 ) Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић: Историја српског народа, I, 24. 3 ) Ф. Миклошичђ : Словарг шести славлнскихг лзиковг.