Просветни гласник

594

Просветни Гласник

с. 15. Упамти да ти се ваља владати у животу као на гозби. Ако ко чиме послужује и дође до тебе, пружи руку и узми један скроман део; прође ли, не пружај се. Није ли још до тебе стигао, не управљај даље своју жељу, него чекај док не дође ред на тебе. Тако се понашај и према деци, тако и према жени, тако према положају, тако према богатству. Тако ћеш бити једном достојан гост богова. Ако пак ни од онога чиме си послужен не узмеш ништа, него равнодушно одвратиш поглед од тога, тада ћеш бити не само гост богова, него и сагосподар. Радећи тако заслужише Диоген и Хераклит и слични заиста божанства која им се придају. с. 16. Ако видиш кога где плаче у јадиковању због одласка сина или због губитка имања, не дозволи да те уобразиља занесе, како је (овај човек) несрећан због спољашњих ствари, него одмах буди приправан да овога не мучи ова несрећа (јер другога ово не мучи), него појмови о томе. Не оклевај, дакле, да га разговором лечиш, ако мора бити с њим заједно и да плачеш. Само се чувај да од срца не уздишеш. с. 17. Не заборављај да си глумац оне драмске улоге коју песник хоће. Ако је кратка, кратке, ако дугачка, дугачке. Ако хоће да представљаш једнога сиромаха, представљај и њега добро; (исто тако) ако шантавог, ако каквог вођа, ако обичног грађанина ((бтгггју). Јер твоје је то да улогу која је теби поверена добро одглумиш ; изабрати је ствар другога. с. 18. Ако ти какав гавран несрећу гракће, нека те не узнемирује уобразиља, већ одмах представи себи иреци: Мени није ништа предсказивано, него или моме немоћном телу, или моме незнатном иметку, или моме положају, или мојој деци, или жени. Мени се сама срећа предсказује, ако ја тако хоћу. Јер ма шта се догодило од тога, на мени је да се тиме користим. с. 19. Ти можеш бити непобедив, ако се не упушташ ни у какву борбу где победа није у твојој власти. Пази да не сматраш човека блаженим видећи га веома поштованог или врло силног, или иначе са великом угледом. Јер ако су ствари које су у нашој власти права добра, онда завист и љубомора немају места. Ти хоћеш да будеш не војсковођа нити начелник или поглавица, него слободан. Један је пак пут к томе: презирање свега што није у нашој власти. с. 20. Упамти да те не злоставља онај који те вређа или бије, него мисао о томе да је то срамота. Ако те је дакле когод наљутио, то је само мишљење које те наљутило. Труди се, дакле, пре свега да те уобразиља не занесе; јер кад јеном будеш имао времена за размишљање, лако ћеш себе савладати. 1 ) Врло тачна и практична опсервација. Нека мржња само у моменту увреде не освоји душу, доцније је лакше од ње се одбранити. — У осталом, сваки иоле искуснији човек потврдиће чињеницу да, нити су нам пријатељи толико корисни, нити