Просветни гласник

Етички принципи филозофа Епиктета

659

ЕТИЧКИ ПРИНЦИПИ ФИЛОЗОФА ЕПИКТЕТА (Крај) с. 23. Ако ти се кадгод догоди да се према споља обратиш у жељи да се коме допаднеш, знај да си изгубио отпор. Задовољи се дакле да си у свему филозоф; ако пак желиш и да изгледаш да си, изгледај самоме себи, и доста нека ти је. с. 24. Нека те не муче ове мисли: „Ја морам да проводим живот непоштован и без значаја." Јер кад би непоштовање било какво зло, не може се у том злу бити због другог исто тако као и у срамоти. Је ли твоја ствар постављање на почасна места или позивање на гозбу? Никако. И како да је ово непоштовање ? Како да си ти незнатан, када ти баш у стварима које су у твојој власти можеш себи највећу част стећи ? Али (велиш ти) моји пријатељи остају без помоћи. Шта ти називаш без помоћи ? Неће добити од тебе новаца, нити ћеш их начинити римским грађанима. Али ко ти рече да су то ствари у нашој власти, и не туђе ? И ко може другом дати чега и сам нема ? „Стицати треба, дакле, (велиш), да би и наши имали." Ако могу стећи сачувавши себе чедна и поштена и поносита, покажи ми пут, и стећи ћу. Ако пак захтевате од мене да ја своја добра изгубим, да бисте ви себи могли недобра стећи, ви морате увидети како сте неправични и неразумни. Шта већма волите: новац или пријатеља верног и савесног ? Стога ми боље помозите ка овом (последњем) и не захтевајте да чиним нешто тако чиме бих сва она својства изгубио. „Али ће отаџбина — велиш ти — остати без помоћи коју од мене очекује". Опет (велим ја), коју и какву помоћ ? Тремове на стубове неће издржавати кроз мене, нити купатила; и шта је то ? Нити она (т. ј. домовина) ципеле добива од ковача, нити оруђа од ципелара. Довољно је ако сваки врши свој посао. Ако јој другог кога васпиташ за верног и савесног грађанина, ништа јој зар не користиш ? Свакако. Дакле, ниси јој некористан. „Али", рећи ћеш, „какво место ћу заузети у држави!" Оно које можеш очувати верно и савесно. Ако би пак, у жељи да користиш, изгубио ова добра, онда шта си јој користио кад си постао несавестан и непоштен ? с. 25. Претпостављен је неко теби при једној гозби или при поздрављању или при позиву на неко саветовање. Ако су оно добра, ваља ти си радовати онима којима су случајно припала; ако су зла, немој се жалостити што их ниси постигао. Јер увиди да не можеш постићи исте награде, а да не чиниш исто (што и они) за достигнуће онога што није у нашој власти. Или, како може имати једнака права онај који се не појављује пред вратима нечијим, са оним који се појављује ? онај који не узима учешћа у пратњи са оним који узима учешћа у пратњи? онај који јавно не хвали (кога) са оним који хвали? 42*