Просветни гласник

688

Просветни Гласник

ОДЛУКА ОТОМАНСКОГ МИНИСТАРСКОГ САВЕТА О ПРЕДАЈИ ГРАДОВА КНЕЗу МИХАИЛУ ОБРЕНОВИЋУ III (3 фЕБРУАРА 1867) Прочитали смо у преводу писмо Ј ) које је недавно приспело од српског кнеза. 2 ) Смисао му је у главном овај : Царски градови који се налазе у Србији, ако и надаље остану у садашњем стању, изазивају код српског народа неповерење, и стална су сметња миру и препона његову напретку, те због тога српски кнез моли да се ти градови или поруше или њему и његову народу предаду. У писму се даље наглашава да, ако се учини по молби српскога кнеза, Висока Порта ће учинити једно тако добро дело које ни кнез ни српски народ неће моћи никад заборавити, а оданост и верност коју гаји српски кнез према Отоманској Империји биће већа но што можемо замислити. Расмотрили смо ово питање и проучили га озбиљно и свестрано, као што сама природа ствари изискује, и поставили смо себи следећа питања: Треба ли овај захтев кнеза Михаила у целости усвојити или га у целости одбити, или, пак, треба ипак нешто од тог захтева уважити, а нешто одбити. Водећи рачуна о садањим приликама и расположењу европских сила према овом питању, испитали смо колико је могућна и остварљива она прва комбинација: да се захтев кнеза Михаила у целини одбије. Ако би Срби покушали да и остваре замишљене, а можда и коначно одлучене своје зле умишљаје против споменутих градова, да ли би европске силе допустиле Отоманској Империји да их казни за такав њихов поступак? У том случају, какве опасности и тешкоће ваља имати пред очима ? Ако бисмо се одлучили на овај корак, без обзира на то шта ће рећи Европа, имали бисмо се борити са више тешкоћа. Исто тако хладно је процењена и стварна корист за Турско Царство од поседовања ових градова, па је узето у рачун и колико би жртава било потребно поднети за њихову одбрану, ако се царевина одлучи да кнежев захтев одбије. Апстрахујући, затим, све опасности којима би се наша земља у томе случају изложила, узели смо у процену и какве бисмо користи од таквог поступка имали. Претпостављајући да су ти градови корисни царевини, узели смо у обзир и све тешкоће које бисмо неминовно због тога питања имали, па смо користи и штету ставили на теразије и испитали која страна претеже. Размишљали смо с друге стране и од двама решењима која у свом писму предлаже српски кнез, на име: да градове предамо или

Тиче се писма које је кнез Михаило Обреновић III послао великом везиру у Цариград 17 окт. 1866 год. В. поменуто дело Јов. Ристића, стр. 558. 2 ) У турском тексту употребљена реч бег,