Просветни гласник

Једна нова психологија пубертета

751

интимно спаја и лично аперципира. Младић у пубертету је човек осећања, рефлексије и фантазије. Апстрактност мишљења које се ослобађа стоји у супротности са екстремном живошћу представног живота. Мишљење се сад одваја у своја два елемента: опажајни и појмовни. Опажајни је без логичке доследности, прелази преко свих сметњи конкретне стварности и логичке вероватности и предаје се жељи и нади, сну и расположењу. Кида се тесна веза са чулним светом, поглед се све више управља на унутрашњи свет у коме се налазе слике за којима се иде у прошлост или будућност. Игра представа се одваја од спорог и разумног мишљења које и онако није имало никакву предводничку улогу. Нагонски живот осваја прво представни свет. Ту изгледа да се воља и разум потпуно одвајају. Нарочито се, за време сексуалног пубертета, распаљује фантазија младића, без његове воље, чак и против ње, шта више и онде где доцније наступа сексуална хладноћа и уздржљивост. Има младића које пре спавања — када се јавља по правилу кратак интермецо живих слика — муче свакојаке сексуалне представе, а у исто време неодољиво привлаче, и то са појавом јаких садистичких и мазохистичких тежњи. Код здравог младог човека то су пролазне сенке које при будној свести немају значаја. Ауторка избегава намерно Фројдову реч „потиснуте". Она држи да ту није реч о потискивању, већ чисто периодичним стањима. Неоспорно је да она могу преовладати у болесној и пренадраженој свести и онда изазвати из пробуђеног осећања кривице и стида акт потискивања. При том, ма колико да је психоанализа корисна метода поступања са душевним болесницима, она је — у томе се Шарлота Билер слаже са Штерном и Линдворским — као васпитна метода или метода за анализу здравих управо фатална. Има младића код којих се јавља мучна свест о таквим низовима представа као нечему што је нечисто, и онда падају у скрупуле религиозне и моралне природе. Обраћа ли младић пажњу на то, онда може бити одједном стављен пред религиозно-етички проблем, Али има и младића који никад нису били свесни таквих доживљаја, који су много доцније сазнали за своје раније снове у будном стању и допуштали да слике механички и биоскопски крај њих пролазе, не преносећи се никад у стваран живот. Младићска свест се иначе многоструко раздваја, поред спољњег код њега је и многоструки живот снова. У дневницима се описују каткад „луди" снови и сањарије и бележе са неким чуђењем или непријатним осећањем, али ретко са трајном активношћу. Често, пак, те слике које се без знања и воље пролазно увлаче у свест младића изазивају у њему много гриже савести. Необично су карактеристични за младића они интенсивни снови у којима се младић преноси ка оном човеку кога обожава. Ту игра нарочиту улогу способност оптичких опажајних слика. Не само еротичне и фанатичне