Просветни гласник
24
Просветни Гласник
Кад кандидат доврши радњу, има предати чистопис и концепт као и све биљешке, које је израђујући радњу евентуално саставио. Ако је кандидат употребљавао недопуштена помагала, или ако постоји оправдана сумња, да радњу није самостално израдио, одредит ће повјеренство, да ли кандидат смије наставити испит. Успјех клаузурних радња оцјењују испитивачи, који су радње задали. Исправљене и оцијењене клаузурне радње предају испитивачи прије усменога испита испитном повјеренству на увид. Недовољан успјех писменога испита није запреком, да кандидат приступи к усменом испиту. Члан 18. Усмени се испит одржава јавно па има у правилу из појединога предмета трајати по сата за свакога кандидата. Одличне свједоџбе о направљеним појединачким испитима из предмета, који припадају државним испитима, могу се код државних испита узимати у обзир, па се за дотични предмет смије испитно вријеме примјерено скратити. Члан 19. Дужност је предсједника испитнога повјеренства настојати, да се у испитној дворани уздржи мир и ред, како то захтијева достојанство испитнога чина. Предсједник је властан особе, које сметају испитни чин, опоменути на ред, а ако је потребно, наредити, да се поједини или сви слушачи одстране из испитне дворане. Члан 20. Успјех писменога и усменог као и цијелог испита из појединог предмета, затим коначни успјех цијелога првог државног испита оцјењује се с „одличан", „добар", „довољан" или „недовољан", док се коначни успјех цијелога другог и трећег државног испита оцјењује с „одлично способан", „способан" или „неспособан". Члан 21. Успјех писменога и усменог испита из појединог предмета оцјењује испитивач дотичнога предмета. На основи пспитивачевих оцјена, и узимајући у обзир евентуално придонесене потврде о појединачким испитима, дотично код државних испита и на потврде о семинарским и иним вјежбама из предмета, који се на државним испитима питају, закључује испитно повјеренство о успјеху цијелога испита из дотичнога предмета. На темељу оцјена из појединих испитних предмета, па узимајући при том у обзир и оцјене из појединачких испита, одређује испитно повјеренство коначну опћу оцјену цијелога испитнога успјеха.