Просветни гласник

О пореклу словенског писма

135

ставио за Јужне Словене, место пређашњег ћириловског писма, другу нову, подеснију азбуку. То мишљење су прихватили Миклошић, Рацки, Милетић, Котљаревски и др. Али Викторов, Гиљфердинг и др. своје мишљење, да је ћирилица састављена од св. Ћирила, потврђују тиме: 1) шго, сем кратког животописа св. Климента, постоји још опширни његов животопис, у коме се ништа не говори о томе, да је он саставио неко писмо; 2) Черноризац Храбар, писац X в., у свом „сказанш о писБ .менахЂ славннскихг." говори само о једној словенској азбуци и о томе, да је то писмо саставио Св. Ћирило, и ништа не говори о св. Клименту, иако је овај био његов савременик. Академик Јагић такође се не слаже са Шафариком у томе, да је св. Климент саставио ћирилицу, али признаје, да је глаголица старија и да је за време делатности словенских св. апостола у Моравији била у употреби глаголица, а не ћирилица. Што се тиче питања о пореклу глаголице, то оно такође има своју историју. Њен назив је постао у вези са словенском речју „глаголати", што значи говорити, јер она чини скуп знакова, помоћу којих се може изражавати мисао. Она има 40 слова, која су тако необична по своме облику, да је тешко на први поглед наћи њихову сличност са другим азбукама. Та особина је и дала повод научном спору у питању, шта је служило као основ за стварање глаголице. Антон 1 је мислио, да глаголица садржи у себи символичне знаке, који су постојали у Словена пре хришћанства. Всеволод Милер 2 види у њој отблесак личног стварања Св. Ћирила. Други научници су сматрали, да она није пронађена, већ је она једна врста прераде неке друге азбуке. Например, Хануш 3 доказује сличност неких њених слова са германским рунама; Шафарик 1 налази неку сличност са неким нетачним азбукама; Милер 5 говори о некој сличности са персијским писмом доба Сасанида; Григоровић 6 говори о томе, да она води порекло од арапске азбуке; Гејтлер 7 тврди, да је глаголско писмо једна прерада албанског писма; Дурих 8 је изводио облик глаг. н из грчк. V. Лангардт је израдио био таблицу, у којој се глаголица упоређивала са грчким писмом 9 . Исак Тејлор 10 говори, да сличност глаголице не треба тра-

1 љи 2 Шс1. 3 2иг з1аУ15сћеп Кипеп{га§е, у АгсМу Шг Кипс1е Оез1:егге1сћ. ОезсћкМз 0 (еп XVIII, 1. 4 „РатаЉу ћ1аћо1зк. р15егпшс1ла", § 10. 5 ЈШ 7-18. 6 Обозр-ћте слав. литератур. Воронежх, 1880, стр. 29. 7 Оје АШапезЈзсћеп ипс1 з1ауЈ5сћеп ЗсћпНеп". ШЈеп, 1883. 8 Ое з '1ауо-ћоћетЈса засп сосНсјз уегзшпе". 1777. 9 ЉЈсЈ. 347-357. 10 (Јгзргип§ сЈез 01а§оП1:Ј5сћеп А1рћаће1:5, у Агсћ. 1иг, 51ау. РћПоЈо ^Је. V, 191. 1880.