Просветни гласник

О пореклу словенског писма

137

(умро 956. г.), описујући један од незнабожачких словенских храмова, између осталога говори, да је у њему видео каменове, на којима су били написани нарочити знаци, који су Словенима служили за прорицања. — Писци ови, истина, не говоре о томе, каква је била форма тих знакова старих Словена. Али мишљења већине научника, који тврде, да су то биле руне, нису документована, а претпоставити, да су Словени писали знацима народа, који су мање били културни, него они, напр., готским, једва ли може бити примљено. Више личи на истину извештај Црноризца Храбра, који тврди, да су Словени, примајући хришћанство, почели били да изражавају гласове свога језика грчким и латинским словима, при чему Словени, који су примили хришћанство од Грка, писали су грчким словима, а они, што су примали хришћанство од мисионера римске цркве, латинским словима. Између осталог Црноризцов извештај потврђује се и постојањем споменика познатог под именом- „Фрејзингенски одломци", који је написан латинским словима и нађен у Фрејзингенском манастиру (чува се у Минхенској библиотеци). Затиму панонском животопису Св. Ћирила говори се о томе, да је Св. Ћирило за време свог путовања Хозарима 860. г. нашао у граду Корсуну (ХерЛшу) јеванђеље и псалтир, написане „руским писменима" и да је он „челов-ћка обр-ћгвглаголнлце ток) бесћдого и бесћдова†с ним и силу р^ћчи цршмг, своеи бесћд-ћ прикладан различннн писвмена гласнвм и согласнвш, и вскор^ћ начатт. чисти и сказати и мнози сн ему дивлнху." Даље, тамо се говори и то да „И грамота русска« нвиси Богомђ дана вљ Корсуни Русину; отт> ненже научисн филозофЂ КонстантинЂ, откуда сложивђ написа†книги Русскимђ гласомЂ". — А да су Руси примали хришћанство делимично и пре крштавања Русије за време кнеза Владимира, види се из тога, што су се при различним договорима једни клели Перуном „богом својим", а други „једним богом у храму св. Илије 1 "). У уговору, који је склопио са Грцима кнез Олег 911. г., говори се овако: „Ате ли створитБ обрнженБе, таковои возБметЂ урнженое его; кому будеТЂ писалЂ наслћдити им г ћнБе, да насл ^ћдитБ е". Дакле, и овде се говори о писменом завештању. Год. 945. кнез Игор је склопио са Грцима уговор, из кога се види, да су Руси пре примања хришћанства знали за начин писања пуномоћија, која су се давала представницима државе, и за повеље, које су давале право трговања. Сем тога, познато је, да је за време опсаде Херсона од кнеза Владимира један од Херсонаца, наиме Анастас, пустио у логор Владимиров стрелу са овим натписом: „Кладези, еже сутБ за тобого отђ востока, изђ того вода идетЂ по труб^ћ. Копав. переими". Иако се не зна, какво је то било писмо, несумњиво је, да је Анастас то писао језиком, који је био разумљив Владимиру. 2 1 Платоновт>. Русскан ИсторЈа. 2 Вид. Срезневски. Древте помнтники русскаго писћма и нзнка." С. Петербургг 1863. г. стр. 7.