Просветни гласник

О поуеклу словенског писма

130

оног културног народа, са којим су они били суседи и са којим су имали културно трговачке везе. А то су били Грци. Према томе и писмо, које је било код Руса пре хришћанства, личило је на грчко.— Та слова, која је прецртао Ибн-ел-Недим са беле дашчице, била су изрезана на дрвету, а међу изрезаним и писаним словима, нарочито, ако су са извесним украсима, човеку, који није навикао на то писмо, тешко је утврдити сличност; сем тога, није искључена могућност, да је арапски писац на ово руско писмо бацио поглед по асоциацији са семитским словима, те његова копија није потпуно тачна. Али кад дубље завиримо у натпис, ипак се види сличност слова са словима грчког курсива. Тако прво слово у наведеној таблици личл на грчко курсивно други знак, вероватно, није тачно прецртан са дрвета, или је изрез имао неки украс, који је давао слову наведени облик: то јемогаобити знак грчког гј (а), који је на дрвету могао изгледати, како је показано у таблици; трећи знак «) личи на грчко < или 5 без т; четврти знак личи на грчко мало курсивно б (д) а знак 9— ч- (и кратко), те би тај први део знакова гласио *даждк, правослов. *с1а2с1ј. Други део знакова, види се, спојен је ради украса једном линијом, и то од првог знака, који личи на грчко курсивно <3 (6), на повученој од б цртици налазе се два знака (<)) један изнад цртице, а други испод ове, свакако да је од горњег знака писац изоставио цртицу, која треба да га спаја на изгибу са доњим знаком тако, да се види глаголско слово 9, које би личило на грчко 9 1 . На исти начин је скраћен на дугачкој цртици од првог слова знак с, који би требао да изгледа на писму као грчко обрнуто д без т или као с без предходног т (што значи — ж). Знак на крају (е), преко кога иде цртица од првог знака, те добро личи на грчко курсивно е (е). Дакле, други део знакова значи *кожб, а први и други део: *даждк коже. Карактеристично је, што су ове речи написане — управо изрезане — на дашчици и што је ову добио од Руса посланик једног од кавкаских владара. Познато је, да су првобитни људи придавали речи велики значај и видели у њој чаробну снагу, од које може да дође несрећа и срећа, зависно од тога, како се она изговори. Отуд веровање, да извесне речи, изговорене хармонично од човека, који познаје вољу богова, могу да излече човека од болести или да га изведу из тешког положаја. А писмо за првобитне људе било је не само необично, него чаробно: веровали су, да се у њему налази невидљиви дух, нека натприродна сила. 1 Нажалост, штампарија нема глаголице, ни техничке могућности, да се то изведе онако, како сам наиртао у рукопису, те се морају изостављати знаци, а место глаголице — употребити ћирилица. Зато је израђена засебно таблица глаголице и ћирилице са одговарајућим грчким писмом.