Просветни гласник

О пореклу словенског писма

III. УСАВРШАВАЊЕ ПРВОБИТНОГ СЛОВЕНСКОГ ПИСМА Св. Ћирило је познат био као мисионер и као познавалац језика, нарочито оних народа, међукојима је ширио хришћанство. Нема сумње, да му је и наведено словенско писмо било добро познато, као и словенски језик, који му је, можда, био матерњи. И он је из љубави према народу и науци хришћанској решио био, да посвети сав свој рад просвећивању своје расе, те је провео не мало времена на састављању словенске азбуке. Као необичан познавалац духа словенске расе, њеног дубоког мистицима и обичаја, није хтео да одмах да сасвим нови облик оном грубом словенском писму, него се решио био, да усаврши ово њихово писмо. Прилагођивање обичајима многобожаца ради успешнијег ширења хришћанства, то је у опште била тактика великих проповедника старог хришћанства. Тако напр., хришћанска црква установила је празновање Рођења Христова 25. децембра, кад су Словени празновали сунчево рођење. И Св. Ћирило, да не би вређао верска осећања оних Словена, који су у првобитним писменим знацима видели натприродну снагу, усавршио је те грубе знакове и дао им облик слоза тако, да је помоћу ових могао, да преводи Св. Писмо са грчког језика на словенски језик. То је та глаголица, 1 чије име води порекло од првобитног словеског израза *§1а§о1аи говорити. У њој је било 40 слова. И ако је она удешена према знацима првобитних Словена и према грчкоме курсивном писму, она и у целини и у детаљима има одблесак необичне стваралачке маште, као творевина генија, који има дар необичног запажања, необичног разумевања и дар сликарског представл>ања виђених и запажених елемената. Св. Ћирило је испољио умешност удешавања према духу расе и према духу хришћанске културе, а такође и знање у детаљима словенскога изговора. Тако, например, за гласове, којих није било у грчком језику, он је створио слова, у којима се испољила његова необична комбинаторска способност. То се види из знакова за -ћ, полугласне т>, б и носне а, ж . У најстаријој, т.ј. његовој глаголици, -ћ је обележено са д, словима, 2 која не личе на грчка кур1 О источним елементима у глаголици говорили су: Шафарик. (Јеђег <3еп 1ЈгзргипјЈ ипс! сПе Нејта* с1ез СИадоШзтиз 1858. В. Миллерг. Кт> вопросу о славлнскои азбук-ћ (Журналт. Мин. Нар. Просв-ћш,. 1884.) говори о сасанидском пореклу допунских знакова глаголиие; М. Оаз1:ег. Псћеб1:ег 1ес1игез оп §гееко-б1ауотс ШегаШге апс! кб ге!а!:шп ±0 Ље {о1к-1оге ој Еигоре с!игјп2 Ље т!с1с11е а§ез. 1л)пс1оп 1887, 209—219) изводи глаголицу од јерменског и грузинског писма. УотЗгак. 2иг Рга§е пасћ (Зег НегкипН с!ез §1а§о1Ш8сћеп А1рћаће15. Агсћге XVIII, XIX (1896—1897); ГрузинскШ. „Памнтники и вопросБг древне славлнскои писћмености" 1904 г. внпускт> II (испор. КулБбакинт,. Разбор Грузинскаго Журн. Мин. Нар. Просв. 1906, 3). О копском пореклу ш и ж види Фортунатова: „О проистожденји глаголициБ!" 1913. г. О албанском пореклу вид. ОеЈз1:ег „Оје аЊапезЈзсћеп ишЗ з1аУ15сћеп бсћгШеп" 1883. 2 Види таблицу.