Просветни гласник

О пореклу словенског писма

143

сивна Е1, Е; полугласне редуковане бележи знацима сличним грчким курсивним 01), 81, Е1 и Е + Е1; тврдо и, тако звано јерм = н, глаголско не личи на грчко курсивно 6 -Ј— Е1 —[- ^1- Необичне комбинаторске способности испољене су и у састављању јусова (види таблицу и испореди са грчким курсивним писмом). Оваквим писмом, т.ј. састављеном глаголицом, написане су, вероватно, прве књиге Св. Писма, преведене са грчког на старословенски језик, што је утицало на ширење хришћанства у Русији пре кнеза Владимира и код јужних Словена у доба пре прожимања духом грчкохришћанске културе. То се потврђује постојањем споменика, писаних глаголицом у опште код Словена. А да је и сам моравски кнез Растислав знао, да се Словенима проповеда хришћанство на словенском језику и шири помоћу словенских књига, сведочи његова молба, упућена византијском императору, да му овај пошаље проповеднике, који би тумачили Морављанима Св. Писмо на словенском језику. IV. САСТАВЉАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ Речи легенде о томе, да је Константин философ уочи поласка у Моравију пронашао словенску азбуку, која би могла да изрази све гласове словенске речи, и да је он помоћу свога брата превео претходно са грчког језика неопходне богослужебне књиге, кад се доведу у логичну везу са наведеним излагањем о глаголици, значе, да је Ћирило у то време потпуно усавршио словенску азбуку и у бројном и у квалитативном смислу. То усавршавање се излило у састављању ћирилице, једне од најусавршенијих азбука, које постоје код кулгурних народа. Зато Црноризац Храбар и гОвори у свом „сказанш", да је грчка азбука састављена од 24 слова, и стварала се у току читавих векова од многобожаца-Јелина, а словенска азбука се састоји од 38 слова, која су пронађена само од Св. Ћирила и у току кратког времена. Па и већи део старих извора, који говоре о пореклу словенске писмености, зову писмо Св. Ћирила „новим": у Јована VIII говори се „туеп{15 поуЈ5 1Шепб а , у легенди о св. Људмили, у животопису св. Климента »урар.р.ата е^&боуто". А у похвали Ћирилу и Методију, састављеној у епоху словенских апостола и нађеној 1848. год. одВ. М. Удољског, говори се, да су Ћирило и Методије саставили писмо „не на тоуждем основании свое дћло полагаша, нт> изнова писмена вђ ображвша И СЂВБрШИСТа ВЂ НЗБ1К НОВТћ 1 . Многа слова те азбуке су усавршена по угледу на грчко уставно писмо, којим су се писале свештене књиге и све, што је имало свечани карактер; зато Црноризац Храбар и говори: „се же суТБ слав1знскан 1 Друкче тумачи Шафарик ЈШ. Вид. Викторов. Посл-ћднее мн-ћше Шафарика о глаголиц^, у л-ћтописзхт. рус. литер. и древн". Москва 1854. ГилБфердинго,. Собраше сочинеши. 1868, 1.