Просветни гласник

О пореклу словенског писма

145

које се везују са главном реченицом свезом „да": „нт. да СБбж .деп. са слово пБсаное вгзакон^ћ јхт> "ћко ВБЗненавид ^ћшА ма спђјти ..." М ол■ћаше же ј етер-в отђ Фарисћј, да би -ћлЂ сб нимб ." (В иди Зографско четвројеванђеље. Јован XV г„ 25; Лука VII, 36). Хоодеши ли оубо да шедБше исшгћвемт. ја (Матеја XIII, 28.). У другим словенским језицима, западних и источних Словена место „да" употребљава се: у руском „что", староруски оже (из *ћохе, ћеге), у западнословенскимпољском и чешком „ге". Свеза „да" је главно је обележје језика Јужних Словена, поглавито српско-хрватског језика, где се она данас употребљава не само у зависним намерним и допунским реченицама, већ и у категоријама погодбених или условних реченица. Судећи по томе, што један део Срба у Црној Гори (Катуњани) употребљава данас готово у сваком изразу, где се нешто тврди, као узречицу „дати": „Дати-ме нећеш оставити".... „Дати" — 'оћеш".... „Дати си ме заборавио", био је, изгледа, дијалектично у прасловенском језику у употреби у намерним реченицама израз „даИ" уз инфинитивни облик глагола, којим се означава радња : *Р гј5б 1- б језггњ с!а*ј ЈзИпа §1а2о1а1ј. У доба славенских Св. Апостола у српско-хрватским говорима овај облик се, вероватно, употребљавао као супин (За^г, испореди литав. с1и!и, лат. с1аћ1т, чија је употреба поред инфинит. облика изгубила смисао промењиве речи. Дакле, облик се скратио у „с1а" и ово претварање промењиве речи у свезу изазвало је претварање инфинитивног облика глагола, којим се означава циљ радње, у лични глаголски облик: *Р п8б 1- б збгпб , с1а ЈзИпа §1а§оПо" —- Употреба у наведним случајевима у Црној Гори глагола „дати" изгубила је пређашњи смисао и значење, и сачувала се само као узречица, као што се код Руса сачувала скраћена узречица: дасг, таксБ, где је с — скраћени облик од государБ: најпре се скратила реч у —- „сударБ", кад стоји засебно, а за овим је остало с, ако је било уз прилоге „да", „так", у смислу — да, господару, тако је, господару." Старословенски језик зафиксирао је ову језичну особину Јужних Словена у њеном коначном развоју, т.ј. свезу „да" у намерним и допунским зависним реченицама, дакле. појаву, коју је најбоље развио српско-хрватски језик. Сем тога, у најстаријим споменицима словенске писмености употребљава се конструкција речи са свезом „еда" у смислу „да би" и „како би": „цда како не достанегБ вамг 1 нам -б јдћте же паче прода^шшмЂ 1 купите себ ^ћ" (Зогр. Јеван. МатеЈ XXV, 9). „I рече јмђ И!сус. еда могжтг СБгнове брачБНИ1 постити са , донБдеже сб ними есТЂ женихг (Зогр. Јеван. Марко II, 19). И наведена конструкција речи постоји само у српско-хрватском језику, и води порекло од праслов. дијалектичког „*ћес!а", испор. слоПросветни Гласник, бр. 11. И