Просветни гласник

О пореклу словенског писма

147

свештеничком чину, и његова брата Методија, који се још раније у малоазијском Олимпу закалуђерио (исп. речи животописа: „а ти тако јако волиш гору (Олимп, близу Брусе), пази, не остави ради те горе свог учења, којим ћеш пре бити спашен"). Кад не би тако урадили, моравски кнез не би га „примио са великом почашћу", и међу Морављанима он не би одмах био поштован и цењен као проповедник вере, тумач Св. Писма и вршилац верскоцрквених обреда. Из наведеног закључујем: 1) да је код старих Словена постојало писмо, које је личило на старо грчко курсивно писмо и да је ово спочетка играло улогу у њиховом духовном животу, као „руне" у дух. животу скандинавских народа; 2) да је Св. Ћирило то писмо усавршио и саставио према њему азбуку, познату под именом глаголица и да је тим писмом написао неке своје преводе Св. Писма са грчког језика; 3) да је доцније, пред полазак у Моравију, усавршио словенско писмо, саставивши ћирилицу, и, заузимајући положај вишег свештеног лица, преводио Свето Писмо на језик маћедонских Словена; 4) језик старословенски јестеговор старих Срба и Хрвата, т. ј. онај говор, који је био најближи Бугарима, који су усвајали језичне особине ових Словена и прожимали се преко њих духом словенске расе; 5) да је Св. Ћирило пошао у Моравију као епископ са братом својим Методијем. који се био покалуђерио у Олимпу близу Брусе, у Малој Азији. Д-р ДИМ ЂУРОВИЋ

Р15А1ЧЈЕ 1 12СОУОК <31Ј\50УА В2, С, С, В, I Т1ЈВ1Н ШЈЕС1 V ИА50Ј НА5ТАУ1 1.) 1Ј пшт, а §с1је§1:о ј ушт гаггесНта згесЈпјЈћ зко1а, гесЈоупо 5е тоге паЈС1 па исетке којј кпуо 12§оуагаји §1аз с!г, а У1сН зе, Ја зи оп1 1ај 12§ оуог кгјуо паисШ, 1 1о и озпоушт §ко1ата, јег јпасе пе ћј 1ај §1аз јг^оуагаП с1'г, пе§о ћј па рг. А%ер §оуогШ гер, како зе § оуоп и кајкаузкот, 1 §с1је51:о и §1окаубкот (Пја1ек1и. Мапје ћ1 г1о ћт 1 "2§ оуог гер, јег је рпгос!ап, i 1акзе ћј зе ос! пје§а паисЈо кпјјгеуш 12§ оуог §1аба сИ, 1 пајгас!, јег зе јегјк 1ако гагујја, такаг 1 па тапјет сНје1и згр.-ћгу. јегјка. Кпуот 12 §оуоги §1аба с1г, гаг1о21 зи јазпј. 1ЈсЈ1:е1јј и зуојјт, исЈ1е1Ј5к1т §ко1ата пјзи ЈтаН ргЈПке Ја паисе ргауПпо јг^оуагапје 1о§а §1аза. КоНко зе 1:о пе зтјје осЈуј§е озиДјуаН; — јег је ^опеКка АћПоуа ре1:а тпо§Јт ^гатаНсапта, — 1:гећа зујта којјћ зе НСе, ириНН газрјб и Којет 6е бе б\та1Ш рагпја па оуи ројауи. 2а ргауПпоз! 12§оуога, пека паб1аупјсј беће 1 с1јеси ргеЈбрПији Ј2 §оуагапјет 1:о§а ^1аба и гесешспој буегј, гесјто и оуакуот рптјеги: Коџаџ §а је зкоуао; — опЈа и ројесЈЈпЈт пјесјта, па рг. пагиџда, §с1је зе ргЈгос1по Јоћјуа §1аб с1г. I пека га 1ак\ г е б1ибајеуе 1ај И*