Просветни гласник

ОсЈаоЈгапје с1агоуј1Јћ исешка и Нагпђигдп

1 1921. о изрећи ибепјка којј зи рг1т1јеп1 и 5. 0. па озпоуи ос!аћјгапја осЈ 1918. §ос1. Иагоско је уагап пје§о\ г Ј2Уе§1ај о о!риз(:ешт исепјсјта гђо^ петаг1иуОб*1 1 песЈагоуПобН, јег пјјћоу ћгој рокагије и коНко је оЈађЈгапје ђЛо ргауЛпо јгугбепо. Ос1 942 исешка ђНо је о1ри51епо роб1е Р/ 2 §ос!Јпе с1апа 43 исешка. Рго§пога бе с1ак1е рокага1а пе!аспа и 4 1/2°/ 0 . Јоз је гпабајшје с!а зи ос1 ротепиИћ 43 ибеш'ка 25 ђ!П пагоско ргерогибепј ос! пјјћоујћ исНе1ја (пјјћоуа би јтепа ђНа и рпјауата росЈуисепа). Об1а1о је буе§а 16 исепјка којј зи рп ЈбрШуапји Јп1е1е2епсјје покагаН <1оуо1јап ибрећ, а \г 5. О. би тогаН ђШ о1риб!епЈ, с1ак1е 1 1/3%- №јес1ап исепјк којј је с1ођго гебауао 1еб1оуе пјје ђјо о1ри§1еп. 5уе оуо јазпо рокагије с!а зе рп јгђоги исепјка пе тогето об1опШ зато па тј§1јепје иске1ја, уес 1о тј§1јепје 1геђа сЈорипШ бгес1б1У1та која пат заугетепа рб1ћо1о§јја б1ау1ја па га5ро1охепје. Роб1е осЈађЈгапја ос1 1919. §ос1. ђНо је ос1 1265 с1есе роб1е §0(Ипи сЈапа о!риб1епо б\'е§а 47 исеш'ка, буе^а 3 3/4%- Мес1ји Нт исепјсјта ђПо Јћ је 20 којј би рп'т1јеп1 и 5. О. бато па обпоуи исНе1јеуо§ т1§1 јепја 1 бко1бке бУесЈоЈгђе а П1би росЈуг^ауаш ЈбрШуапји 1'п1е1е§епсјје. Во1ј1 сЈокаг га ро1геђи рбЈћо1обко§ осЈађјгапја исепјка 1е5ко бе иорб1е тоге осекЈуаН. ОосНпе 1920. и Натђиг§и ш"је угзепо рбЈћо1обко осЈађјгапје исепЈка. 1^оуот бко1бкот ге!огтот пјби ђНа ргес1\'1(1јепа о<Зе1јепја га б1гапе је2Јке. Мез1о 1о§а јау1ја бе ба<3 поу ргођ1ет: осЈађјгапје исепјка рп рге1аги 12 обпоупе и бгесЈпји бко1и (^јтпагјје 1 с!г.). О уо ос1ађ1гапје пјје ујбе угбепо па рб1ћо1обкој росНогЈ уес па обпоуи иођјбајепјћ рпјетпјћ ЈбрНа. КегиНа! оуакуо^ гас!а ибкого бе рокагао. Уј§е ос1 20°/ 0 рг1т1јет'ћ исепјка тога1о је ропау1јаН гаггес! Ш ђШ о1риб1епо. 2ћо§ 1о§а је рбЈћо1обкј 1ађога1опјит и Натђиг§и 1922. §ос1., ргШкот ос1ађ1гапја исешка га ргух гаггес! згес1пјјћ §ко1а, ђт ропоуа рогуап и рото^. 5 оћгјгот па гапјје Јбкиб^о, кас!а је о^готап ђгој <1есе 1геђа1о 15рНаК га уг1о кга1ко угете (3—4 ба1а), Јгугбепе би бас1а гпа1пе геЈогте и ос1ађ1гапји исепјка. 1Ј коПко је уагоз уеса (Натћиг§ јта око 1,000.000 б1апоупЈка), и 1оНко је 1еге ЈгугбШ ос1ађЈгапје исепјка. 2ђо§ 1о§а бе тога1о рп'б1ирШ <Зесеп1гаПгасф ЈбрШуапја 1' осЈађНапја. Рогес! буаке бгес1пје бко!е ^гирјбапо је 6—8 обпоушћ бко1а, 12 којЈћ зи 1е бгесЈпје бко1е сЈођЈја!е буоје и2еп1ке. 5\'ака згес1пја бко1а 1та1а је буој ос1ђог га ргјјет исепјка. 1Ј 1ај осЈђог зи и1а2Ш: 1. ргес1б1а\'шк буаке обпоупе бко1е и 1от кгаји, 2. рге<1б1аупЈка бгесЈпје бко1е, 3. ргес1б1ауп1ка госШе1ја и 1от кгаји. Иајујба бко1бка у1аб! и Натћиг^и роб1ауЈ1а је, рогес! оујћ геопзкЈћ ос1ђога, ^аупј осЉог га ргјјет ибепЈка, којј бе б!агао га јесНпб1уо роз1ирка. Ос1 1925. §о(3. оп је роб1а\чо рппсјр <3а ргуј гаггес! бгесЈпје бко1е з1иг1 1акос1је о<ЗаћЈгапји исешка. Та §осНпа је и б1\'ап ргођпа §осНпа. Р гуј бе гагге<3 пе тоге ропау1јаН, с1еса која бе и ргођпој §осНпј рокаги б1ађа, угасаји бе и 5. гаггес! озпоупе §ко1е (ко;а и Натђиг§и 1гаје 8 §осНпа). 2а\гете оуе ргођпе §осНпе (Зеса би и уј<3и рјбтепјћ гас1а1ака ро