Просветни гласник

Београдске народне школе у 1926./1927. години

19

поменуте кад је говорено о школском надзорнику, добиће се број 210, колико укупно има београдских наставника и наставница. Овај је број био у почетку школске године већи: 230. Скрећем пажњу да је у току ове школске године пензионисано 25 наставника и наставница, а да је (без мога захтева) доведено 5 нових наставница. Дакле, оних 20 упражњених места ја сам без муке попунио, не укидајући ниједно одељење. Данас нема у Београду ниједног одељења без наставника, а остали су без одељења 24 наставника IV разреда, постављено је стечајем такође 13 нових наставника и уз то број одељења у неким школама мора: бити смењен (због повећања броја ђака у њима ради отклањања полудневне наставе. Први разред имао -је у овој години укупно 46 одељења. Тај број у наредној години извесно неће бити знатно прекорачен. Значи: по чл. 37. не треба доводити нове наставнике у Београд, ако се не мисли на премештај оних, који су већ у Београду по истом члану. 2. Учитељска спрема, воља, љубав ка позиву. — По својој спреми београдски су учитељи и учитељице на висини свога позива, мада се не може тврдити да су (бар по чл. 37.) најбољи доведени у Београд. Они су с малим изузетком предано вршили своју дужност у школи. 3. Вероучитељи. — У прошлој школској години радила су три католичка вероучитеља, које сам затекао. Од њих је један постављен с правима учитеља народних школа; други је одређен од стране Министарства за вероучитеља, а он се споразумео са својим црквеним властима и узео још једнога у помоћ. То, разуме се, није правилно. За наредну школску годину.и у будуће требало би утврдити само два вероучитеља за децу католичке вероисповести. Мишљења сам да њих не треба плаћати из државног буџета. Њих треба да плаћају њихове црквене општине, као што, по сазнању, и данас бива у Хрватској. Свештеници осталих вероисповести требало би да добију најпре одобрење од Министарства да могу предавати веронауку деци своје вероисповести уз обавезу да пруже могућност надзорнику за преглед њиховог рада. Без тога не би требало оцене, које они дају ђацима из веронауке, сматрати пуноважним. Свима вероучитељима треба даље прописати наставни програм из њиховог предмета и дати им упутства за рад. Сада сваки од њих заступа своје гледиште при бирању градива и при настави, те се дешава да се ђацима I разреда основне школе предаје исто градиво и на исти начин као и ђацима — из гимназије. 4. Рад ван школе. — Велики број учитеља употребљава своје ваншколско време на хонорарни рад у вечерњим школама или на другој којој страни. То се правда скупим приликама за живот у Београду. Ипак су наставници с успехом ради^и на спровођењу задатака црв.. крста (организација Подмлатка спроведена је скоро кроз све школе)