Просветни гласник

Београдске нзродне школе у 1926./1927. години

93

ли да вам кажу где је расло дрво, од кога су направљене њихове клупе, нећете добити никакав одговор, јер им ни појам „чамовина" није објашњен. Учи се о топломеру, те питате да ли је у њиховој учионици много топло. Одговара се и да и не. На даље питање.- како можемо то тачно да сазнамо? — настаје обично тајац, после кога тек уз моју помоћ дођу на то да постоји топломер, али се одмах види да многи не умеју да се користе њиме. Знају за Реомирове и Целзијеве степене, али редовно кажу да су Целзијеви већи („јер је њих 100, а Реомирових 80"). Ако у науци хришћанској питате да ли је било хришћана у Мојсијево доба, размислиће, али ће само понеки одговорити да није. Питате ли колико је прошло година од првих хришћана до данас, добићете после „размишљања", али не увек, одговор: 1927. Кад то не примите, настаје забуна (каткад и код наставника), а сви ђаци знају да је Христос почео да проповеда своју науку тек кад је навршио 30 година. У I разреду деца причају о св. Сави: Немања је имао три сина, Вукана, Стевана и Растка. Ви се умешате: „А Сава? Је ли и он био Немаљин син?" Одговор је увек потврдан. „Па то је онда четврти?" Само мали број ђака снађе се у забуни, али би сви умели по реду лепо испричати да је Растко побегао, покалуђерио се и добио име Сава. Настава певања је једнострана. Докле све школе имају своје хорове, које спремају нарочите наставнице певања, дотле ћете само у мањем броју школа наћи да поједини разреди умеју складно да певају у један глас довољно песама. Захтевате ли од појединаца да певају, опет ћете у мањем броју школа добити лепо певање, мада су хорови свуда врло добри. Цртање се у већем броју одељења предаје невероватно шаблонски (извлачење према линијама и тачкама), али се у мањем броју одељења, где се та настава правилно изводи, можете дивити самосталном ученичком изражавању помоћу цртања (читаву садржину појединих прича излажу и ђаци I разреда изванредно лепо). Лепом писању се још увек не придаје потребна важност. Многи наставници и сами не умеју лепо да пишу. У истој школи наћи ћете одељења, где ђаци врло лепо и чисто пишу, али више других, у којима су писанке врло ружне и прљаве. Деца доцкан пређу на писање писаљком и пером. У наредној школској години учиниће се оглед у извесном броју одељења да се камена таблица уопште не употреби (од самога почетка, ни у I разреду). Гимнастичка вежбања и дечје игре не изводе се подједнако, али је добро што се поред соколских вежби и дечјих игара у неким школама изводе и ритмичка вежбања, нарочито удешена за децу. Оволико напомена и примера довољно је да оправда општу оцену, коју смо већ дали о настави. Из њих се у исто време може видети колики рад предстоји у наредној школској години, да би се сви ти недостаци уклонили. (Свршиће се) д -р вој. р. младеновић