Просветни гласник

Београдске народне школе у 1926 27. години

119

несвестан духовнн живот се креће у областн предетава ства.рн; свестан живот раполаже и представама ствари и представама речи. Ово је само донекле тачно, јер ннје истина да у нашем свесном жнвоту немамо никаквнх других средстава за мишљење до представа ствари и речи. Ипак психоаналитичко становиште можемо усвојити у толико као тачно у колико ова два различита средства збил>а имају превагу једно на ддругим у. одговара.јућим сферама нашег духовног живота. Јер тачно је да је мишљење у нашим сновима више (али можда не искључиво) везано за чулне садржаје (чулне у најширем смислу речи, дакле и репродуктивне садржаје). Оно је једном речи халуципаторно. И ту су реладије махом везане за граднво. Сан се \ најчешће служи драматизацијом: апстрактне мисли, све оне разнолике релације којима се мишљење одликује, преобраћају се у њему у живе слике. У сну као да не постоје релације које се у свесном животу изражавају речима: иако, због, јер, зато и др. А ово су све апстраховане, слободае, релације. Место њих сцене се драматизују: јављају се на пример једиа порео друге, ако се треба да изрази каква логичка веза; следују једна другој ако треба да представе узрочну везу. И тако, примитивна средства мишљења у сновима и најинтелигентнијих људи донекле ее слажу са примитивним начнном мишљења неинтелигентних у њиховом свесном животу. 1 БОРИСЛАВ П. СТЕВАНОВИЋ

БЕОГРАДСКЕ НАРОДНЕ ШКОЛЕ У 1926./1927. ГОДИНИ (свршетак) VI. ВАСПИТАЊЕ У УЖЕМ СМИСЛУ Изузев два случаја, где су наставници чак и у мојем присуству општили с децом као да се непрекидно свађају с њима, опхођење је добро. Ипак ће вам одмах пасти у очи она одељења, у којима је с успехом створен онај жељени однос између наставника и ђака, о коме говори педагогика. Вас ће пријатно дирнути дечја неусиљеност и одмереност, њихово весело расположење, њихово учешће и налажење радости у свему што се у школи ради. Таква су одељења, на жалост, у мањини. Неговање саосећања према другим запазио сам скоро у свииа школама: помажу се сиромашни другови, разне хумане установе итд. Бојим се само да се у томе није претеривало, а то је извесно био

1 Што се тиче разлика између снова једних и других, оне као да и не посто-је. Атрополошка испитивања на примитивним људима, независно од психоанализе, утарђују да се снови примитивних у главном врло мало разликују од снова цивилизовавих .